Србија и Русија воде традиционално активан политички дијалог који је, пре свега, усмерен на подршку миру и стабилности у балканском региону и у том контекстку решавање косовског питања, а истовремено став Србије о неувођењу санкција Русији шанса је за већи извоз пољопривредних производа на руско тржиште.
Србија и Русија воде традиционално активан политички дијалог који је, пре свега, усмерен на подршку миру и стабилности у балканском региону и у том контекстку решавање косовског питања, а истовремено став Србије о неувођењу санкција Русији шанса је за већи извоз пољопривредних производа на руско тржиште.
Ово се наводи у прес материјалу подељеном данас новинарима уочи сусрета премијера Србије Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина.
„Русија и Србија подржавају политички дијалог о целом низу питања, а посебна пажња се посвећена је подршци мира и стабилности у балканском региону. Две земље воде традиционално активан политички дијалог, који обухвата широки круг питања билатералне сарадње и међународне проблематике“, наводи се у саопштењу.
Посебан акценат, додаје се, стављен је на подршку миру и стабилности у балканском региону, пре свега на решавању косовског питања.
Када је реч о сарадњи у области пољопривреде, Србија има добре перспективе да прошири списак пољопривредних прозивода које извози у Русију, а те додатне могућности отворене су управо захваљујући принципијелном ставу Србије да не уведе санкције Русији.
Обим извоза поврћа из Србије у Русију, додаје се, у првих седам месеци ове године порастао за 41 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, пренеле су руске агенције.
У прес материјалу се такође наводи и податак да је већ прошле године обим увоза пољопривредних производа из Србије у Русију увећан за 1,7 пута у односу на 2013, и достигао 369,3 милиона долата.
„У периоду од јануара до јула 2015, без обзира на смањење укупне робне размене, испоруке свежег воћа и поврћа порасле су за 41 одсто „, наводи се у материјалима које је припремио Кремљ.
Укупна спољнотрговинска размена између Русије и Србије у том периоду износила је 1,01 милијарди долара – 27 одсто мање него у истом периоду прошле године, а главни разлози за то су драстичан пад цена енергената у свету, колебања курса рубље и умањење увозне могућности Русије.