Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри. У измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране. Тиме се тренд за приближавање НАТО-у завршио, сматра професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова, пише Руска реч.
У руским медијима се у среду појавила информација да ће Русија и Србија потписати јединствени по износу и свом садржају војни уговор, који је био и главни циљ посете Москви српског премијера Александра Вучића. Према доступним информацијама, српска војска ће у потпуности прећи на руске стандарде. Тиме ће питање о ступању у НАТО бити елиминсано, пише „Русская планета”. Вучић је у Москви изјавио да „неко посебно улаже напоре да дестабилизује ситуацију између земаља западног Балкана”.
Експерт Центар за стратешку конјуктуру Олег Валецкиј подсећа да је војска Југославије, а затим Србије, традиционално функционисала по совјетским и руским стандардима.
„Основни модели српских тенкова и авиона су унапређене верзије совјетских аналога. Због тога није потребан посебан прелазак на наше стандарде. Наравно, земља технички не може да се придружи НАТО-у, тако да је, у ствари, донета стратешка одлука која има већи значај него други војни уговори”, сматра Валецкиј.
Стратешки важна тачка уговора је могућа испорука у Србију руских система ПРО. Сопствени систем противракетне одбране Србије ће промени однос снага у региону и представљаће одговор на размештање америчког система ПРО у источној Европи.
Професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Јелена Пономарјова истиче да Балкан постаје референтна тачка у којој се спајају интереси свих учесника у светској политици, па је стога веома важно питање безбедности. Она додаје да су Србија и Црна Гора од времена Руске Империје уско повезано са Русијом, као и да је за РФ, такође важно даље присуство у свим сферама живота у овим земљама – хуманитарној, економској и војној. Према њеним речима, данас се балканске земаље суочавају са избором: да ли да сарађује са НАТО-ом, који је бомбардовао Југославију 1999. године или са Русијом.
„Успостављање ближих војних контаката између Русије и Србије је последица озбиљног преокрета у глобалној игри, односно укључивање Русије у борбу против ᾿Исламске Државе᾿. Захваљујући томе Русија је свесно или несвесно ојачала своју позицију на Балкану. И у измењеној геополитичкој ситуацији дошло је до преокрета са српске стране, којој је Русија давно говорила о својој спремности за војно-техничку сарадњу. Тиме се тренд последњих година за приближавање НАТО-у може завршити. Не треба овде гајити илузије, али динамика је позитивна”, рекла је Пономарјова.
Према њеним речима, на тај начин Србија је зауставила шетање између Запада и Русије, и на крају се декларисала као независни суверени играч. Овај корак је постао реални показатељ мултиполарности. У мултиполарном свету земље имају могућност да изаберу свог политичког савезника и Србија је направила свој избор. Али друга питања остају отворена: каква „освета” Запада чека Србију и да ли ће успети да се избегне нови рат на Балкану, у којем ће Београд сада имати поузданог савезника.