У емисији „Смисао“ на Интернет каналу Царьград гостовао је директор Центра руских истраживања Московског универзитета за хуманистичке науке и директор Института за системску и стратешку анализу, руски историчар Андреј Иљич Фурсов. Теме су, између осталих, образовање, пропаст Совјетског Савеза и психолошко ратовање.
Део први: Рушење образовања је уништавање будућности
ТВ Царьград: Недавно је прошао празник – Дан учитеља. По нашем мишљењу, озбиљан догађај. Али, медији су тај дан скрајнули, готово да му нису посветили пажњу.
Андреј Фурсов: Да, заиста, са професијом учитеља се догодио преображај. Ја сам пошао у школу 1958. године. У то време професија учитеља је била високо поштована. А када сам завршавао школу, процес је кренуо у другом смеру, а 1970-их је тај процес [оспоравања] активно напредовао. Није се то тицало само учитељске професије. На пример, у 1950-60-им професија инжењера је била нешто озбиљно, престижно а већ 1970-их почеле су приче о „инжењерчићима“. Исто се догодило и са војним лицима. Уопштено говорећи, постоје три класичне руске професије: војник, инжењер и научник/учитељ. И статус тих професија је постепено опадао, да би 1990-их напросто пропао.
Део други: Психоисторијски рат – „у овој земљи ништа не ваља“
ТВ Царьград: Андреје Иљичу, совјетска империја пропала је не само због Хладног рата, већ и због унутрашњих противречности?
Андреј Фурсов: Била је то комбинација унутрашњих и спољашњих фактора. Да није било унутрашњих противречности, спољни фактори не би имали никакав успех. Али, с друге стране, да је било само неколико унутрашњих фактора и да није било спољне силе која је помогла оном делу политичке номенклатуре који је тежио да приграби власт – ништа се не би десило. Када анализирамо догађаје с краја 20. века, граница између унутрашњих и спољних фактора постаје практично невидљива. Совјетски Савез је срушен од стране класног савеза дела политичке номенклатуре и дела западних елита, који су се слили у екстази уништења Совјетског Савеза. При томе, значајан део совјетске номенклатуре није хтео рушење совјетског друштва, чак и већи део западног естаблишмента то није желео. Но, поражени су – и једни и други.
ТВ Царьград: Андреје Иљичу, кажите нам нешто више о „психолошком рату“?
Андреј Фурсов: Психолошки рат, или како ја више волим да кажем „психоисторијски рат“, води се истовремено на неколико нивоа, то је шири појам него да кажете „информативни рат“. Информациони ниво – то је најједноставнији ниво психоисторијског рата, то је рат на нивоу чињеница. Дају вам лажне податке, лажни проток информација и тако вас побеђују Други ниво, концептуални, односи се на то како упаковати информацију, на њену интерпретацију. И последњи ниво је метафизички или значењски (смисаони). Он се односи на то какав се смисао може извући из тог концепта (идеје) У Перестројци су нам прво говорили „Стаљин лош, Љењин добар“, потом „Лењин лош, Плеханов добар“ – то је манипулација на нивоу чињеница. Закључак: све што се дешава у тој земљи јесте лоше. Апсолутизам (самодржавље) је лош, комунизам је лош, то је земља с којом нешто није у реду. И какав закључак из тога можемо извући? Све што се дешава у тој земљи мора се променити, јер та земља у основи има погрешан развој. „Пословођа“ Перестројке Јаковљев тако је и рекао – Перестројком смо ломили не само Совјетски Савез већ и хиљадугодишњи модел руског развоја.
Са руског посрбило: Стање ствари