Предраг Ћеранић из Бања Луке је доктор наука одбране, безбедности и заштите. Некадашњи високи функционер данас угашене Обавештајно-безбедносне службе Републике Српске, сада је професор Високе школе унутрашњих послова у Бањој Луци на предмету Обавеештајна деелатност и обавештајне службе. Такође је врло читани и цитирани аутор Фонда стратешке културе.
ФСК: Председница владе Републике Српске, Жељка Цвијановић, недавно је изјавила да је на делу „дестабилизација“ прилика у Републици Српској, коришћењем тајних снимака. О чему се ту ради? Ко кога снима, ко су извршиоци, а ко мете?
ПЋ: Иако је тајно снимање кривично дјело, аудио записи сачињени без знања саговорника постали су политички аргумент у међустраначкој борби у Републици Српској, али и у региону, о чему свједоче случајеви у Македонији и Србији. То јесте у функцији дестабилизације политичке ситуације, а премијерка Српске, Жељка Цвијановић, нашла се и сама на удару, јер су управо снимак, на којем се, како су тврдили, чује њен глас, опозициони лидери користили као платформу за рушење њене владе. Током истраге коју је покренуло Специјално тужилаштво Српске, извршиоци нису откривени. Наиме, током претреса у просторијама портала klikx.ba у федералном Сарајеву, који је објавио инкриминисани снимак, одузета је опрема, али се до оригиналног тонског записа, неопходног за судски поступак, ипак није дошло, јер је Кантонални суд у Сарајеву опрему вратио власнику. У једном другом случају, који управо потреса јавност Српске, извршиоц је био Горан Сувара, лице које је у бијегу од закона, а према свједочењу које је Сувара јавно изнио, налогодавци су били људи из врха СДС-а и који су му за ту услугу исплатили 50 000 евра, уз обећање да су спремни дати милион евра за тонски запис који дискредитује предсједника Српске, Милорада Додика.
ФСК: Ви сте сами детаљно о овоме писали у Вашој редовној колумни за портал Пресс РС, па чак изазвали и реакције дела опозиције, на првом месту Драгана Чавића. О чему се ради?
ПЋ: Ради се о томе да су опозициони лидери отишли корак даље, и тврдили да су снимак на којем је, по њима, премијеркин глас, доставили холандском форензичком институту на вјештачење, одакле је, како су истакли, стигла потврда о аутентичности снимка, што је довољан аргумент за даље оспоравање легитимности Владе Српске. Јавно сам указао да се ради о неубједљивом аргументу јер на извјештају о тобожњем вјештачењу нема потписа, нема ни овјере преводиоца, јер је извјештај на српском језику. Сем тога, интересовало ме зашто је Драган Чавић, народни посланик и лидер опозиционе НДП, снимак на вјештачење повјерио истом институту који је требало да вјештачи остатке малезијског авиона, обореног на украјинском небу, а што је требало да укаже на руску кривицу у тој несрећи. Како Чавић није хтио да открије ко је и зашто платио вјештачење, поставио сам и питање у том смјеру: ко су Чавићеви пријатељи, за које не знамо ни чиме се баве, ни колико су вјештачење платили. Колумна у којој сам све то навео изазвала је бурну и веома непријатну Чавићеву реакцију. Јавни говор који је том приликом користио био испод сваког нивоа. Он, који воли да држи лекције другима, показао је да не трпи критичан став када је он у питању, што је непримјерено за политички ангажовану јавну личност.
ФСК: Да ли ово што се дешава има додирне тачке са сличном афером прислушкивања у Македонији, која је довела до кризе тамошње власти?
ПЋ: Апсолутно. По мени се ради о истој кухињи, по сриједи је идентична матрица. Опозицији се обезбиједе тајни снимци премијера, који треба да послуже за рушење владе, при чему се једино истиче садржај снимака, а начин до којих се до њих дошло се маргинализује. Када се постигне потпуна поларизација јавног мњења таква, дестабилизована ситуација идеална је за извођење терористичких напада, што смо видјели у Куманову (Македонија) и Зворнику (Република Српска). Само захваљујући високопрофесионалном раду Управе за борбу против тероризма Муп-а Републике Српске ових дана је спријечено извођење новог терористичког акта у Јањи код Бијељине, гдје су у урбаном дијелу, у једној напуштеној кући, пронађени и демонтирани експлозивни материјали и направе.
ФСК: Да ли је, заправо, посреди шира дестабилизација региона? Коме је то у интересу?
ПЋ: Јесте, управо се о томе ради. Инострани центри моћи, а ја их прије лоцирам у великим корпорацијама и банкарском картелу који имају велики утицај на своје владе, желе дестабилизовати регион. Дестабилизација је у интересу крупног капитала који Западни Балкан не жели да види у ЕУ, већ као регион у којем треба да се руше владе и прекрајају границе, мијења демографска структура. Жељени циљ су нестабилне владе које неће пружати отпор када се њиховим земљама буду отимали ресурси, а становништво претварало у јефтину радну снагу, односно у модерне робове.
ФСК: Како се међународни актери постављају према актуелним политичким приликама у Републици Српској? Запад? Русија? Хрватска?
ПЋ: Евроатланске интеграције су полуга која треба да послужи за сламање суверенитета држава на Западном Балкану. Кад је ријеч о Републици Српској, дипломатија Велике Британије је најагилнија у осуди аутохтоне политике коју води политичко руководство Српске. Не изостају ни осуде из америчке амбасаде. Хрватска је један од извршилаца радова у економском смислу, њихове компаније настоје да овладају привредом Републике Српске али и Србије, при чему их највише интересује Војводина. Да није било руског вета у Савјету безбједности УН на британску резолуцију о Сребреници, Срби би постали народ другог реда, многи би очекивали да ходамо погнуте главе, као припадници народа који је починио геноцид.
ФСК: Утиче ли ситуација у Сирији и на Блиском истоку на садашња дешавања на просторима бивше Југославије?
ПЋ: И те како утиче. Након руских војних успјеха у Сирији, руски политички утицај се у концентричним круговима шири регионом. Прије тога, био је веома присутан страх да би Исламска држава могла да се појави на Балкану.
ФСК: Како избећи да потенцијално оправдано народно незадовољство неком влашћу не буде злоупотребљено и каналисано од стране спољних актера? Односно, како избећи сценарио по којем се излив незадовољства против власти претвара у рушење или чак губитак државе?
ПЋ: Спољни актери предано раде на томе. Зато треба непрекидно објашњавати народу о чему се ради и да, без обзира на присутне економске проблеме, они нису толики колики би могли постати ако нам сруше Републику. Неки центри моћи Србима су намијенили улогу Курда. Не постоји идеална власт, али спољни актери и не желе да сруше власт коју би замијенила друга, они руше системе, уништавају државе.
ФСК: Шта је најбољи одговор на актуелну дестабилизацију прилика код нас? Шта Срби као народ, а шта њихова руководства могу да учине?
ПЋ: Срби треба да се загледају у историју и чују гласове предака. Тада ће се окренути традиционалним вриједностима и савезницима.
Извор: ФСК