Интервју је водила Драгана Трифкивић, Стање ствари
Оксана Сазонова (ОС) је руска новинарка која пише за неколико руских часописа и бави се углавном војно-политичким темама. Позната је по извештајима са ратног подручја Донбаса. Сада се налази на месту руководиоца балканске редакције руске агенције NEWS FRONT са Крима. До сада смо оствариле одличну сарадњу, а први пут смо се лично среле на Криму у Симферопољу, где је и вођен овај разговор.
ДТ: Поштована Оксана, налазимо се на Криму који је сада, након двадесет три године, поново део Русије. Како вама изгледа Крим сада, да ли се он развија и да ли су људи задовољни? Са каквим проблемима се данас сусрећу?
ОС: Пратила сам сва дешавања на Криму и имам пуно пријатеља који овде живе. Сви пријатељи које познајем од срца су се залагали за повратак Русији. Посебно сам разговарала сам колегама новинарима о ситуацији на Криму, пре и после референдума. Мислим да људи нису уопште разочарани. Више од две деценије Крим није био у саставу РФ, али је био део руског света. Практично се ништа није променило идеолошки, већ имамо законске промене. Сада Крим усклађује своје прописе са РФ, и око тога има доста посла. Прошле године је био велики проблем због избеглица из Донбаса, јер је администрацији са Крима било тешко да раде по новим Миграционим законима РФ, и да их одмах примењују, јер нису били довољно обучени. Међутим, све се брзо решава и усклађује. Ми немамо никаквих препрека за сарадњу, говоримо истим језиком и размишљамо исто. За Крим би било тешко да се сада налази у Украјини, а решавање проблема усклађивања закона им не пада тешко. Што се тиче санкција, људи овде уопште немају осећај да су под санкцијама, осим што не могу да користе VISA банковске картице и нису у роминг систему са Европом. Видели сте да су људи опуштени и насмејани на Криму.
ДТ: Мени се чини да санкције имају позитиван ефекат на вас, зато што су подстакле Русију да се окрене себи, да се ослобађа зависности од западних система и да гради своје системе.
ОС: Ево једног одличног примера. Била сам недавно пословно у северном селу Ростовске области. То је пољопривредни крај. Питала сам их: „Како вам иде због санкција, шта се променило?“. Они су ми одговорили: „Ако санкције потрају три године, све ће бити добро.“
ДТ: Нама у Србији недостаје медијско присуство Русије и обострана размена информација. У вези са тим сам сазнала једну лепу вест, а то је да je портал NEWS FRONT отворио редакцију за Балкан и да сте управо ви руководилац тог балканског пројекта. Реците нам нешто о вашим плановима?
ОС: Портал NEWS FRONT ради већ две године, а почео је са радом управо на Криму. Од почетка рада је подржавао демократско право народа на Криму и њихову вољу да се врате у састав своје домовине. Када су почела ратна дешавања у Донбасу, новинари овог портала су извештавали са терена и објављивали ексклузивне информације и снимке са ратних подручја. Сада смо започели балкански пројекат. На порталу ћемо објављивати вести на српском и бугарском језику. Ја сам руководилац српског пројекта. Ми ћемо објављивати вести са руске тачке гледишта о дешавањима свуда у свету на српском језику, које ће бити намењене простору бивше Југославије. Посебно ћемо извештавати о Криму и о Новорусији, али и о свим осталим актуелним темама. Полазна тачка нам је развој српско-руских односа, патриотско становиште, истинито извештавање и борба против западне пропаганде. Поред тога објављиваћемо и вести о Балкану, посебно о Србији на руском језику. Желимо да сарађујемо са свим српским патриотским снагама.
ДТ: Када говоримо о руско-српској сарадњи, како оцењујете садашњи ниво сарадње и како предвиђате даљи развој односа?
ОС: Видим велику диспропорцију између сарадње Србије и Русије на државном нивоу и веза српског и руског народа, ако хоћете народне дипломатије. Мислим да проблеми у сарадњи на међународном нивоу постоје, и да је то грешка Русије, зато што треба више пажње да посвети балканским земљама. Немамо права да изгубимо Србију као што смо изгубили Украјину. Ми смо мислили у вези са Украјином да нема потребе да се превише трудимо јер је то наш братски народ који воли Русију, и видели смо шта се десило на крају. Не можемо тако даље да поступамо и размишљамо на исти начин. Морамо да улажемо у развој односа са Србијом. Треба да постоји политичка, дипломатска и информациона сарадња на високом нивоу. Пошто сам прихватила на радим на информационој сарадњи, могу вам рећи да сам у кратком року пронашла младе људе из Србије који желе да сарађују са нама и објављују ауторске текстове. Интересовање је велико чим чују да смо руска информативна агенција.
ДТ: Ми заправо треба да налазимо алтернативне путеве за сарадњу, поготово ако устаљени дипломатски и политички путеви не функционишу из различитих разлога?
ОС: Иницијатива и треба да полази од народа и да се сарадња гради на таквим основама.
ДТ: Како сте се и када ви заинтересовали за Србију?
ОС: Први пут сам посетила Србију 2011. године када сам присуствовала једној конференцији која је била посвећена рату у Либији. То је била конференција против НАТО агресије на Либију и за подршку Гадафију. Тада сам пронашла пуно пријатеља у Србији са којима сам и даље у контакту. Од тада редовно пратим дешавања у Србији и у редовном сам контакту са Србима. Београд је јако леп град, али најлепши су људи који живе у њему. Невероватан осећај који сам доживела у Србији је да те негде обожавају само због тога што си из Русије. То не може да се доживи нигде другде на свету.
ДТ: Ви сте извештавали из ратних подручја Донбаса, и ја сам читала ваше извештаје, и даље их читам. Кажите нам о најтежим моментима за вас у Донбасу и о садашњој ситуацији?
ОС: Најтежи моменат за мене је била посета Дебаљцеву, то је било крајем фебруара, неколико дана после ослобођења. Град је био срушен потпуно. Ми смо покушавали да нађемо бар једну зграду на којој нису поломљени прозори и нисмо успели. Људи су били јако уплашени, седели су по подрумима са децом и нису смели да изађу напоље. Милиција ДНР И ЛНР им је доносила хуманитарну помоћ и храну, а људи су били спремни да се побију због једног хлеба. То је било страшно. Моје прве репортаже из Донбаса су биле најбоље, због тога што сам се плашила свега. После Дебаљцова не знам шта се десило, али ја сам престала да се плашим рата. Сада је ситуација мирнија у Донбасу, не плашим се толико за своју родбину. Провокација има свакодневно, али није неподношљиво као што је било у време најжешћих борби. Дешава се да са украјинске стране испале по десетак ракета дневно. Војницима ДНР и ЛНР је забрањено да одговарају на провокације. Доста људи се вратило у своје куће да живи, али социјална ситуација је јако тешка, нема посла и нема новца. Плате и пензије сада примају од ДНР и ЛНР, али су оне ниске, а намирнице тамо су скупе. Плаћање у Донбасу је сада у рубљама. Народ у Донбасу за рат криви изманипулисане политичаре из Кијева и демократску Европу која је подржала Евромајдановце. Ту власт која је покренула револуцију и рат. Хтела бих да испричам још један занимљив детаљ из рата. Када је тек почео напад украјинске војске, моја баба која живи у близини Луганска гледала је украјинску телевизију и тамо су објавили да је руска армија кренула на Луганск. Она ме је сва узбуђена и срећна звала телефоном да ми каже да иде на пут да дочека руску армију. Нисам имала срца да јој кажем да је то лаж и пропаганда Украјине.
ДТ: Да ли сте се у Донбасу срели са српским добровољцима и какав утисак су оставили на вас?
ОС: Када сам сазнала да су Срби дошли да нам помогну, била сам одушевљена. Упознала сам Дејана Берића, и неколико пута сам водила са њим разговоре. Први пут сам га питала који је његов разлог доласка у Донбас. Размишљала сам о томе шта може некога да мотивише да остави миран живот и да пође у туђу земљу да ратује. Испричао ми је да је био на Косову и Метохији 1999. и да су са њим били руски добровољци. Обећао им је да уколико Русима икада буде требала помоћ, да ће доћи да им помогне. Тада нико није ни могао да помисли да ће Русима требати помоћ. Али после толико година он је испунио своје обећање. Упознала сам такође и Николу Перовића из српско-француске јединице. Он ми је рекао да је желео да дође и брани руски народ од фашиста. Сматра да ово није рат против Украјине, већ рат против западног система који је окупирао Украјину, и да ви имате такође такво искуство.
ДТ: Да, ми нажалост имамо богато искуство са западном демократијом укључујући и ратове и бомбардовање.
ОС: То се не заборавља.