Црна Гора може да понови украјински сценарио, упозорова балкански колумниста немачке агенције Deutsche Welle.
Ако Црна Гора добије позив да се прикључи НАТО-у, највероватније ћемо видети оно што се већ догодило Украјини, пише аутор чланка „Мала Црна Гора у великој игрици“.
Најновија истраживања показују да су Црногорци подељени око НАТО-а. Чланство државе у Алијанси подржава 49% грађана. Постоји пуно разлога зашто Црногорци не желе да иду тим „западним“ путем: бомбардовање 1999-е, негативан однос према активностима НАТО-а у свету задњих неколико година, осећај историјске и културне блискости са Србијом и Русијом. Русофилство у Црној Гори има дугу историју још од Балканских ратова, а тужни догађаји с краја прошлог века су још једном убедили већину грађана о неприхватљивости сарадње са НАТО-ом.
Протести против НАТО-а у Црној Гори показали су у каквој се кризи налази Влада Црне Горе. Непотизам, везе са криминалом и нетрпељивост према прозападном ставу Мила Ђукановића су изашли на видело и постали су чинењице које су већ постојећем незадовољству дале крила.
Слична ситуација је била и у Украјини која је такође била подељена на, условно речено, оне који подржавају запад (углавном на западу земље, око граница са европским државима) и русофиле (на истоку). Према истраживањама пре 2014 године, око половине становника су били за Царинску Унију и ширење веза са Русијом, док је друга половина подржавала пут евроинтеграција. Та разлика је постојала годинама и експерти су предвиђали вероватан распад државе. Фалила је само искра која би запалила велику ватру.
Крајем 2013 године, председник Виктор Јануковић је одложио споразум са ЕУ и тај корак је постао разлог за страшна дешавања. Током „мирних“ демонстрација са заставама ЕУ, чак су и људи са истока земље, који су схватали шта се дешава и какве могу да буду последнице, остали без идеолошке платформе. Незадовољство слабом политиком Јануковића, корупцијом у влади и сумњивим резултатима на изборима, постојало је код већине грађана.
„Мирне“ демонстрације су на крају довеле до оружаног конфликта на „Мајдану“ и револуције. Последнице тих дешавања видимо сваки дан: рат и распад државе су у току. Немачка и Француска су ове године неколико пута изјавиле да су против пријема нових чланица у НАТО. Тренутно већину европских земаља више занима ситуација око миграната и терористичке претње. У исто време, балтичске државе плаше саме себе и све око себе вероватном „руском агресијом“ и отворено подржавају јачање проамеричких војних организација.
Дакле, интерес Црне Горе и Црногораца није важан. Црна Гора је изманипулисана као и Украјина (осим Крима, који се брзо прикључио Русији и Донбаса који је прогласио независност) и стоји на ивици пропасти и у дубокој политичкој кризи. То је цена евроинтеграција. Сличност сценарија се види чак из Немачке…