Шеих Имран Назар Хосеин је светски познат стручњак за исламска верска питања, као и за међународну политику и економију. Са геополитичке и геоекономске тачке гледишта, он сматра да су у актуелном „сукобу цивилизација“ (израз америчког професора Семјуела Хантингтона) и ислам и православље (предвођено Русијом) суочени са агресивним нападима моћних империјалистичких кругова са Запада, те да кроз сарадњу и узајамну подршку треба да настоје да се заштите.
ФСК: Шеик Имран Хосеин, добродошли у Београд, почаствовани смо што можемо да Вас интервјуишемо за Фонд стратешке културе. Желимо да одмах пређемо на тренутно најважније питање, а то је питање Сирије. Шта можете да нам кажете о дешавањима у Сирији, и шта видите као највероватнији сценарио?
Шеик Имран: Хвала Вам за ову прилику да са Вама поделим моја гледишта о врло критичној теми Сирије. Сирија није само још један део исламског света. Са исламског есхатолошког гледишта, Сирија је у срцу, у самом срцу краја историје. Постоје три главна актера краја историје у исламској есхатологији. Најважнији од свих је повратак Исуса, сина Марије, истинитог Месије. Онда имамо још једног актера на крају историје, који жели да се изда за истинитог Месију, а он је Лажни месија. Хришћани га називају Антихрист, а пророк Мухамед, нека је Алахова милост и мир на Њега, назива га Ал-Масих Ад-Даџал, или Даџал, Лажни месија. Трећа важна личност у исламској есхатологији на крају историје је Имам, или Принц, према хришћанској теологији, или Имам Ал-Махди. И ова три главна актера краја историје ће истовремено бити присутна у Дамаску. Имам Ал-Махди ће већ бити тамо, Даџал ће доћи да га нападне, а у време у које Даџал буде био спреман за сукоб са Имамом, вратиће се син Марије. И сви ће они бити у Дамаску.
Дакле, Сирија се налази у самом срцу краја историје или есхатологије. То је земља од много више од пролазне важности. Оно што ће се десити у Сирији је од највеће важности, како за хришћански тако и за муслимански свет. Јер ово су два света која верују у истинитог Месију. Ово су два света која чекају повратак истинитог Месије. То су два света која верују у Антихриста, хришћански и муслимански. Они који жуде да владају светом, да утисну своје крваве стопе на светској позорници, и да успоставе политичку, економску и монетарну власт над човечанством у име државе Израел, смислили су ђаволски план да преузму контролу над целокупном територијом око Израела, и они то називају, а они увек смисле неке љупке и китњасте изразе –„арапским пролећем“. Али то је било покриће за њихово преузимање контроле над Либијом. Била им је потребна контрола над Либијом, не само зато што је Гадафи представљао изазов њиховој монетарној власти, својим ставовима везаним за злато, већ зато што је Израелу потребно да прошири своју територију, ради испуњавања библијских граница Свете земље. Ради обухватања библијских граница Свете земље, које се протежу од Египатске реке до реке Еуфрат. Да би Израел заузео источну делту Египта, то се не може обавити само посредством ваздушног бомбардовања. Потребан је копнени рат. А у Египту живи око 80 милиона људи. То ће да буде запетљана ствар. Да би могли да зграбе тај део Египта, источну делту, они морају да изврше инвазију Египта, и са истока и са запада. Зато им је била потребна Либија.
А ове будале, са великим „Б“, и њиховим лажним џихадом, које добијају оружје од ЦИА, добијају новац од ЦИА, ради покретања онога што они називају џихадом, или светим ратом, то су будале са великим „Б“. Они су отпад. И то је оно што су они урадили: водили су Израелов рат за Израел. И данас НАТО контролише Либију. Нису желели само Либију, желели су и Сирију. Сирију и више него Либију. Узели су Либију, и сада је Египат надрљао. Чим буду спремни, моћи ће да нападну Египат и са истока и са запада, и да бомбардују Египат са Медитеранског мора. А онда су ту и Јужни Судан и Етиопија, да им помогну из правца југа. Дакле, Египат је опкољен, и Египат је сада надрљао, захваљујући овом лажном џихаду.
Али како се дочепати Сирије? Могли су да се дочепају Либије јер, из разлога далеко тајанственијих него што бих ја могао да докучим у својој наивној тикви, Русија је одлучила да напусти Либију. Русија је одлучила да Либију баци псима. Зашто је Русија то учинила – то морате да питате Русију. Ја не знам. Савет безбедности Уједињених нација – а Ви сте тамо, Ви сте стална чланица – Ви имате одговорност, и мораћете да одговарате на Судњи дан. Ви знате шта ће да се деси ако не уложите вето. Не можете се сакрити тако што ћете се уздржати од гласања. Ваш уздржани глас је значио да је Либија отишла. Мораћете да одговарате на Судњи дан. И то је оно што је Русија урадила. Не знам зашто је Русија овако поступила. Али Либије више нема. Да је Русија уложила вето на резолуцију, либијске оружане снаге би данас и даље постојале, и бориле би се против овог лажног џихада. Тек када је НАТО био у могућности да до бесвести избомбардује Либију, као што су раније до бесвести избомбардовали Београд – а надам се да српски народ то никад неће заборавити – тада су могли да узму Либију.
Али је велика награда Сирија. И са Сиријом су радили исто што и са Либијом. Оружана побуна – а не спонтани устанак, не. То је била планирана оружана побуна, коју су они наоружали и финансирали, ради заузимања земље. Они то називају „обојеним револуцијама“. Ви, дакле, преузимате једну земљу, на начин који је недостојан људи који себе зову хришћанима. Да, они кажу да су хришћани. Ја кажем да они нису хришћани, они су варвари. Када желим да нађем хришћанина, ја се окренем православном хришћанству. Ви сте варвари, зар не, кад тако преузимате једну земљу, плаћањем људи и плаћеника да дођу и боре се, снабдевајући их оружјем док демантујете да у томе учествујете.
То су радили у Сирији, то је оно што још увек раде у Сирији. Радили су то са Ал-Нусром, радили су то са Слободном сиријском војском, а сада је њихово последње чедо ИСИС, или Исламска држава. То је ЦИА, то је ЦИА-џихад у Сирији. А зато што је Русија запретила да ће ставити вето на било коју резолуцију о зони забрањеног лета, зато је Асад досад и опстао. Да су у Савету безбедности предложили резолуцију о зони забрањеног лета, и да је Русија била уздржана, као што је била уздржана у случају Либије, Асад би био уклоњен. Готов.
Ја не подржавам било коју власт у муслиманском свету. Не. Али поштујем оне који се успротиве тлачитељима. А, у овом случају, највећи тлачитељ од свих је Израел. Надам се и молим се да ћу и даље имати слободу да говорим речи које сам управо изговорио – да је највећи тлачитељ од свих Израел. И сиријска влада се успротивила тлачитељу. Либијска влада се успротивила тлачитељу. А религија има нулти толеранцију према тлачењу. Ако идете религијским животним путем, морате да будете на страни потлачених, а не тлачитеља. Отоманско царство је било тлачитељ. Они који су се борили против Отоманског царства на Косову били су потлачени. Ако се приклоните исламској вери и постанете муслиман, на чијој ћете страни бити: тлачитеља или потлачених? Видите ли?
Дакле, у Сирији сте имали власт која се успротивила тлачитељу, а онда дижете џихад у Сирији, и кажете да је то аутентични џихад, против власти која се успротивила тлачитељу. Зашто нисте дигли џихад у Саудијској Арабији, где имате власт која је у дослуху са тлачитељем, који подржава тлачитеља? Зашто га тамо нисте дигли? Зашто то нисте урадили у Јордану, где имате власт која је држава-клијент тлачитеља? Зашто то радите у Сирији, зашто то радите у Либији? Ја нисам будала. Ви то чините у Сирији, ви то чините у Либији зато што делујете у име тлачитеља, да би се ослободили власти које су се успротивиле тлачитељу.
А сада смо дошли до оне историјске тачке када је један хришћански народ стао у заштиту власти у Сирији, да би спречио да Сирија постане још једна Либија. И ми се поносимо, врло се поносимо хришћанском Русијом. Хришћанска Русија се сада војно умешала у Сирији, и мислим да је немогуће за хришћанску Русију да се повуче из Сирије. Не. Тако да ће свет сада бити сведок сукоба између тлачитеља и заступника потлачених. Избиће нуклеарни рат. И ми се не бојимо умирања. То је све што имам да кажем. Не бојимо се умирања.
ФСК: Хвала Шеик Имране. Поменули сте Сирију као велики плен. Постоји још један велики плен. Реч је о Украјини и, наравно, питању Крима, које је с њом повезано. Када користимо израз „велики плен“, то није измишљено, то је израз Карла Гершмана из НЕД-а (Националне задужбине за демократију из САД), једног од подстрекивача обојених револуција о којима сте говорили. Шта можете да нам кажете о догађајима у Украјини, и поновном уједињењу Крима са Русијом?
Шеик Имран: Опет, ствари гледам са становишта исламске есхатологије. Стога, морам да скренем пажњу на пророчанство пророка Мухамеда, нека је Алахова милост и мир на Њега. Он је пророковао заузимање Константинопоља у последњим временима. А то заузимање Константинопоља ће доћи после великог рата који хришћани називају Армагедон, а муслимани Мелхама. А ако ико верује да се Армагедон или Мелхама већ десио, треба да купи карту за месец, у једном правцу. Не, то тек треба да се деси. А заузимање Константинопоља ће се десити тек после тога. Дакле, заузимање Константинопоља од стране султана Мухамеда Фатиха 1453. не представља испуњавање пророчанства пророка Мухамеда. Турском народу, босанском народу, народу Албаније, Косова, Македоније и другима – је испран мозак да би веровали да је то било испуњење пророчанства. Кажем вам, имате домаћи задатак, јер сте криво обавештени.
Питао сам се, зашто би се ово десило у последњим временима, какву би стратешку важност могло да има заузимање Константинопоља, које је пророковано не само у исламској есхатологији, већ и у хришћанској есхатологији? Мој одговор је, а не морате се са мном сложити, да заузимање Константинопоља има само једну важност са војног становишта: оно би ослободило Босфор и Дарданеле за руску морнарицу. То је сад поморски пут под контролом НАТО. Али би заузимање Константинопоља сломило кичму НАТО. И, као резултат, руска морнарица би могла да пролази ка Медитерану. То је једина војна важност коју могу да видим. А зашто би нека морнарица била толико важна? Можда у пост-нуклеарном свету више неће бити ваздухоплова, и ратови у постнуклеарном свету ће се водити на копну и на мору. Ако је то разлог за заузимање Константинопоља, онда Крим добија неупоредиву важност. Јер, Крим је топломорска лука руске морнарице. Моја есхатолошка анализа каже да је врховни мозак који жели да влада светом из Јерусалима то већ знао. И стога је користио – а о томе ће више речи бити у мојим предавањима о Гогу и Магогу – Гога и Магога да би дао моћ Отоманском царству, моћ којој није могла да се супротстави ни једна хришћанска војска. Дакле, када се православно хришћанство суочило са Отоманским царством, у бици на Косову, није било никакве могућности да хришћанска војска оствари успех. Зашто? Зато што се борите против Гога и Магога, не борите се против ислама.
Управо су, захваљујући успеху отоманске војске, Татари послати на Крим, да би, коначно, и само Отоманско цаство заузело Крим. Отоманска контрола над Кримом је део есхатологије, у циљу припреме за онемогућавање Русије да представља било какву поморску опасност у последњим временима. Када је Русија потукла Отоманско царство и заузела Крим, то је значило да се на путу испречила препрека. И они су морали да нађу начин и средства да уклоне Русију са Крима. То им није успевало 200-300 година, и Русија је опстајала као поморска сила, са поморском базом на Криму. А онда су изазвали Кримски рат, последњи велики рат који се водио пре појаве савременог наоружања. И у том рату су учинили све како би поразили Русију, како би јој одузели Крим. И успели су, на крају. Русија је платила огромну цену у броју људи који су страдали. Руси су се храбро борили, али су на крају морали да се предају. А услови предаје – мислим да је мировни споразум потписан у Паризу – су налагали да Русија може да задржи суверенитет над Кримом, али ће Крим бити демилитаризован. Крим је био одузет Русији као поморска база – што су они и хтели. Али они су ковали своје планове, а Бог Господ кује своје, и мислим да је после 7 до 9 година Русија успела да преокрене ствар и поврати Крим као поморску луку. Стога су морали да скују нови план, како би Крим одузели Русији. А тај план била је бољшевичка револуција 1917. и Совјетски Савез. Када је створен Совјетски Савез, рођена је Украјина. Пре тога она није постојала. А 1954, шест година после рађања Израела, Никита Хрушћов је изненада, тајанствено, злокобно тајанствено, објавио да ће Крим бити дат Украјини. Никад није консултовао руски народ, никад није добио његову дозволу, никад није консултовао народ Крима, нити добио његову дозволу – јер је деловао у име Даџала.
Пошто је Крим дат Украјини, следећи корак је био растурање Совјетски Савез, како би Украјина постала независна држава, с којом би Русија имала споразум који би ограничавао њено коришћење Крима. А наредни корак би био да Украјина, као независна држава, постане чланица НАТО, после чега би Русија надрљала. Ако би Украјина постала чланица НАТО са Кримом под њеном влашћу, Русија би надрљала. Али они су ковали своје планове, а Господ Бог своје. И када је избила лажна обојена револуција у Кијеву, у року од две седмице, Крим се вратио тамо где му је и место. Русији. Чим је Русија повратила Крим, Русија је постала поморска сила, која може да пројектује поморску силу по Црном мору. И геостратешке последице су биле огромне.
И зато сам рекао да је ционистички покрет тада доживео свој највећи пораз, још од дана када је успостављен у Базелу 1897. Највећи пораз који је ционистички покрет икад доживео био је губитак Крима. Стога је било потребно разумети догађаје у Украјини са нашег есхатолошког становишта, у светлу важности Крима, и улоге Русије у последњим временима, да буде поморска сила у пост-нуклеарном свету. Сада када је Русија повратила Крим, ствар је на месту. Долази нуклеарни рат, и знамо шта ће се после тога десити.
ФСК: Треће питање се односи на велики талас миграната са Блиског истока, који беже од разарања у Сирији у правцу запада, Европе. Шта можете да нам кажете о том процесу, о његовим узроцима, циљевима?
Шеик Имран: Мислим да није потребно да се понављамо у вези узрока овог егзодуса избеглица. То је добро познато. Међу узроцима је оружана побуна у Сирији, повећано сиромаштво до стања беде, због овог лажног и преварантског монетарног система. Оно што је важније је да цео свет буде поштен и схвати да су многи од ових људи напустили своје домове, удобност својих домова, места где живе њихове породице и њихова родбина, напустили оне који су исувише стари да мигрирају. Мора да је веома болно оставити старије иза себе. Они беже да би сачували своје животе због страха. Наравно, има и оних који су економски мигранти, али већина људи из Сирије бежи због страха. Страха од ИСИС-а, страха од Исламске државе, која је брутална, која је починила дела бруталности која треба да пошаљу поруку страха и терора људским срцима. Зато они беже. И зато сада, после скоро годину дана, током којих је човек звани Барак Обама бомбардовао ИСИС до бесвести – тако ми је он рекао – заједно са Холандијом, Француском, Британијом и свима другима, који већ годину дана бомбардују ИСИС до бесвести – ИСИС не само да је био способан да преживи и ојача, захваљујући свом том бомбардовању од стране Вашингтона, већ је у могућности да појача свој терор, свој психолошки рат.
Рекао бих да би разумни људи, интелигентни људи требало да поздраве руску интервенцију. Разумни и интелигентни људи, чије мозгове нису испрали Си-ен-ен и дружина, требало би да поздраве руску интервенцију, да би се видело да ли Руси могу да успеју тамо где су други доживели неуспех, и то жалостан неуспех, у заустављању тог терора. Ако Русија може да буде успешна у уклањању овог узрока терора у срцима људи, онда не би требало да буде тешко за немачки народ да разуме и да схвати да би људи који су напустили своје домове хтели да се њима врате, и да Немачка не би морала заувек да задржи милион избеглица. Наравно, не могу да очекујем разумевање немачке владе, они су изван сваког разумевања, али би немачки народ то разумео, да ће, ако руска војна интервенција буде успешна, то решити немачки проблем. То би решило проблем целе Европе, која је преплављена избеглицама. Јер би се ови људи много пре вратили кући ако би се повратила безбедност и ИСИС уклонио. Стога бих желео да верујем да би разумни и интелигентни људи не само поздравили руску интервенцију, већ би се надали и молили да она буде успешна.
ФСК: Помињали сте избијање нуклеарног рата. Да ли сматрате да он може да буде избегнут ако руска интервенција буде била успешна?
Шеик Имран: Под један, не мислим да Русија жели нуклеарни рат. Под два, не мислим да НАТО жели нуклеарни рат. Дакле, мислим да би обе ове нуклеарне силе настојале да осигурају избегавање било каквог међусобног судара који би довео до нуклеарног рата. Заправо, Русија је позвала САД на преговоре да би се избегао сукоб који би могао да узрокује нуклеарни рат. Међутим, има оних који желе нуклеарни рат. Они жуде за нуклеарним ратом. Разлог зашто желе нуклеарни рат је зато што би он елиминисао ове две нуклеарне силе. Не само да би нуклеарни рат елиминисао ова два главна актера на светској позорници – руски савез и амерички савез – већ би нуклеарни рат разорио савремену западну цивилизацију. Ништа више не би остало од Северне Америке, нити од Европе. Нико више не би желео да живи у том делу света после нуклеарног рата. Једно нуклеарно оружје је бачено на Хирошиму – једно – и 300.000 људи је побијено. Као и у Нагасакију. Данашње нуклеарно оружје је хиљаду пута јаче од ондашњег. Можете ли замислити стање у којем ће бити Европа и Северна Америка после експлозија више хиљада нуклеарних бомби? Јер, када нуклеарни рат почне, ништа га више не може зауставити, док не достигне свој зенит, када ће сво нуклеарно оружје бити употребљено. То ће бити битка до краја.
А има оних који желе нуклеарни рат. Како ће добити нуклеарни рат? На исти начин на који су добили 11. септембар. Путем „лажне заставе“. Очекујем мајку свих „лажних застава“. Нешто што ће бити напад на руске трупе за који ће бити окривљени Американци, или напад на НАТО трупе за који ће бити окривљени Руси. Они су мајстори уметности обмане, израелски Мосад. Када се нуклеарни рат буде десио, већина човечанства ће умрети. Оним што преостане, крњим делом света, Израел ће бити у стању да управља, он ће наследити САД и Pax Judaica ће бити успостављен уместо Pax Americana. И тек када Pax Judaica буде заменио Pax Americana, тек тада ће моћи да се појави човек у Јерусалиму који ће објавити: „Ја сам Месија“. Али Ви и ја, православни хришћанин и муслиман, знаћемо да то неће бити Месија, већ Лажни месија, Антихрист. Истинити Месија ће, наравно, бити син Девице Марије.
Дакле, они желе нуклеарни рат, и плашим се да ће га и добити, јер је наш пророк то пророковао. Рекао је да ће бити рат у ком ће 99 од 100 учесника погинути.
ФСК: Велико Вам хвала.
Шеих Имран Назар Хосеин (рођен 1942 на Тринидаду, сада са пребивалиштем у Малезији) је светски познат стручњак за исламска верска питања, као и за међународну политику и економију. У исламском свету поседује титуле: шеих и маулана.
Завршио је највише исламске студије на Универзитету у Карачију у Пакистану, University of the West Indies на Карибима, на Универзитету Ал Азхар у Каиру и у Институту за високе међународне студије и студије развоја у Женеви.
На почетку каријере радио је у Министарству спољних послова Тринидада и Тобага, да би се затим посветио исламу. Око десет година је живео у Њујорку, где је, поред активности имама у џамији Дар Ал-Куран на Лонг Ајланду, радио као директор исламских студија у Заједничком комитету муслиманских организација са подручја Њујорка (Director of Islamic Studies for the Joint Committee of Muslim Organizationsof Greater New York), држао предавања на америчким и канадским универзитетима и активно учествовао у међуверском дијалогу, пре свега са хришћанима и Јеврејима. Касније је био управник Института за исламске студије Aleemiyah у Карачију, научни директор Светског исламског конгреса са седиштем у Карачију, директор Исламског образовно-истраживачког института у Мајамију, на Флориди.
Шеих Имран Хосеин је аутор већег броја књига које су веома читане широм света (Jerusalem in the Quran;An Islamic View of Gog and Magog in the Modern Age; The Gold Dinar and Silver Dirham – Islam and Future of Money; George Bernard Shaw and the Islamic Scholar; Islam and Buddhism in the Modern World; The Caliphate, the Hejaz and the Saudi-Wahhabi Nation-State; Surah Al-Kahf and the Modern Age; Surah Al-Kahf – Arabic text – Translation and Modern Commentary; The Prohibition of Riba in the Quran and Sunnah). Последњих деценија држи веома посећена предавања широм света (последњих година једино не путује у земље чланице НАТО, у знак протеста због агресивне политике те организације), а видео снимци тих предавања на Интернету имају милионску публику.
Шеих Имран Хосеин је посебно важан због својих залагања за блиске односе између ислама и православља. За савезништво између ове две верске групације он, као верски стручњак, посебно специјализован за питања исламске есхатологије, налази упориште у Курану (посебно у сури Ар-Рум) и другим исламским изворима. Са геополитичке и геоекономске тачке гледишта, он сматра да су у актуелном „сукобу цивилизација“ (израз америчког професора Семјуела Хантингтона) и ислам и православље (предвођено Русијом) суочени са агресивним нападима моћних империјалистичких кругова са Запада, те да кроз сарадњу и узајамну подршку треба да настоје да се заштите. Полазећи од тих залагања, он је остварио блиске односе са научним и православним круговима у Русији, где повремено гостује. Такође је велики критичар политике финансијског гушења Грчке, коју остварују европски финансијски кругови.
Шеих Имран Хосеин је велики противник екстремних схватања и екстремних кругова у исламу (вахабија и слично).
Током јула 2015. године шеих Хосеин је дао две значајне изјаве/поруке везане за злочин у Сребреници у којима је истакао да се не ради о геноциду и да српски народ не треба оптуживати за геноцидну политику. У том смислу је подржао и руски вето на предлог британске резолуције у Савету безбедности УН. Једна од наведених порука је упућена учесницима једног научног скупа одржаног у Бања Луци, чији је циљ било утврђивање праве истине о ратним дешавањима у Сребреници и околини, а друга је била јавна видео-порука босанским муслиманима, са позивом да одустану од оптуживања Срба за геноцид. У тој поруци босанским муслиманима, шеих Хосеин је подсетио и на то да овај простор носи велико оптерећење отоманског угњетавања православног становништва (зулум, данак у крви и слично). Иначе, он често критикује понашање Отоманског царства током историје, сматрајући да је његова експанзивна политика супротна исламу. Посебно критикује претварање Аја Софије у џамију.
(Проф. Бранко Ракић)
ФСК
Превод са енглеског