Лондон, Вашингтон и Берлин јавно подржали шиптарско чланство у Унеску

Београд – Амбасадори Велике Британије, Сједињених Држава и Немачке при Унеску подржавају чланство окупираних територија у тој организацији, саопштила је британска влада.

 

2E34C187-0865-4F07-932E-FD93E46575E6_mw1024_s_n

 

У саопштењу се наводи да би „респектибилно међународно тело надгледало заштиту свих културних добара, укључујући српско-православна на Косову, што би унапредило циљеве Унеска и донело јасне користи свим заједницама на Косову, као и глобалној заједници“.

 

 

„Са чланством у Унеску долазе озбиљне обавезе. Стога, поздрављамо посвећеност Владе Косова да поштује стриктне и формалне међународне обавезе које чланство треба да донесе, укључујући заштиту споменика од верског и културног значаја, нарочито оних који се налазе на Унесковој листи, као и да очувају српско-православно наслеђе… Поштујући Устав Унеска и у потпуности примењујући обавезе које он садржи како би се заштитило и очувало сво наслеђе, чланство Косова би унапредило глобалну транспарентост у вези са културним наслеђем и његовој добробити. То би допринело миру и безбедности унапређењем међународне сарадње кроз образовање, науку и културу, као и економски развој, на добробит целокупног младог становништва Косова и региона“, истиче британска влада.

 

 

У саопштењу се такође изражава спремност на сарадњу са косовском владом у испуњењу обавеза чланства „улагањем већих напора заједнице и политичких лидера да успоставе друштвену интеграцију на Косову и унапреде заштиту богатог и верског наслеђа“.

 

 

Јавна подршка Лондона, Вашингтона и Берлина тежњама Приштине у вези са приступањем Унеску, о чему би требало да Генерална конференција те организације расправља наредне седмице, представља наставак праксе „дипломатије писама“, коју примењује и Београд.

 

 

Илустрације ради, премијер Србије Александар Вучић је прошлог месеца упутио писмо свим чланицама Унеска у којем је изразио забринутост због захтева за пријем окупираних територија, наводећи да је такав захтев „неутемељен са становишта међународног права, и због тога, као и са политичког и моралног аспекта, за Републику Србију, апсолутно неприхватљив“.

 

 

У оквиру кампање коју Србија води против тог чланства јавности су се обратили и саветници председника државе Станислава Пак и Иван Мркић. Они су на конференцији за новинаре указали да је председник Томислав Николић у протекла три месеца у бројним разговорима са председницима држава и амбасадорима указивао на неприхватљивост пријема окупираних територија у Унеско. Том приликом им је, како су навели, поделио и филм „Истина“, у којем се у осам минута излаже кратка историја српске баштине и приказује мартовско уништавање.

 

 

„Председник ће наставити да чини све да током сусрета 9. новембра придобије што већу подршку пријатеља и партнера… Једино праведно решење јесте да се о том питању разговара у Бриселу. Када се одложи у Унеску, то питање се враћа у Брисел, где му је и место“, констатовао је Мркић.

 

 

Он је упозорио да би у случају изгласавања чланства окупираних територија у Унеску у Србији то било доживљено као велико понижење, „наелектрисала“ би се политичка атмосфера, као и да је питање у ком смеру би ишли преговори.

 

 

Мркић је казао и да је незахвално и да није добро прогнозирати колико ће држава бити на нашој страни, а колико на страни Шиптара, већ да је важно да српска страна чини све како би добила већину за свој предлог.

 

 

Станислава Пак је навела да је од 1999. године уништено преко 200 споменика српске културе и гробаља, те да је у кампањи коју је покренуо председник државе то и представљено.

 

 

Хан: Могућа визна либерализација

 

 

Европски комесар за суседство и политику ЕУ Јоханес Хан изјавио је у Приштини да би до краја године могла да буде донета препорука о либерализацији визног режима за окупиране територије, пошто су достигнути тражени стандарди.

 

 

Он је на конференцији за новинаре са премијером Исом Мустафом рекао да су Шиптари испунили критеријуме за визну либерализацију, али да треба да настави ангажман на остваривању других задатих циљева, какви су несметан рад институција у Приштини.

 

 

„Блокада Скупштине може имати утицаја и у односима са ЕУ, пошто су у питању неки закони који треба да буду усвојени у Скупштини“, поручио је Хан.

 

 

М. С. / Данас