Док се Европа суочава са највећом избегличком кризом у новијој историји, избеглице и организације које им пружају помоћ желе да знају хоће ли Русија преузети важнију улогу у решавању овог проблема.
Свуда пођи, кући дођи. Ова пословица као да више не важи за бројне избеглице из Сирије, међу њима и шиитског муслимана Ахмада, четрдесетогодишњег мушкарца у пуној снази који од 2011. године и почетка сиријског грађанског рата живи у комфорном стану у југозападном крају Москве.
Пре избијања сукоба живео је са женом и двоје деце у граду Ел Малиха, удаљеном око шест километара од сиријске престонице. Пошто је пет година радио као главни кувар у ресторану блискоисточне кухиње у Лондону, вратио се у Сирију и зарађени новац уложио у продавницу одеће и фарму живине. У то време упознао је и будућу супругу, наставницу из Дамаска.
Фарма му је уништена током сукоба 2011. године, а стан су му одузели екстремисти. Доживео је да види „бомбе које лете изнад глава, кућа, школа и убијају недужне цивиле“ и одлучио да побегне и спасе породицу. „Нисам био забринут за себе, већ за своје најближе и желео сам да им нађем сигурније место“, прича он у разговору са дописником „Руске речи“. „Нисмо имали много избора, било је тешко отићи у Европу или неку од арапских земаља и зато смо дошли у Москву.“
Ахмад је у Русију ушао 2013. године помоћу туристичке визе, добио је привремено боравиште и нашао посао у једном московском ресторану. Међутим, 2014. године Федерална миграциона служба (ФМС) одбила је да му продужи статус и наложила да буде депортован заједно са породицом. Ахмад се на ову одлуку жалио и тренутно чека одлуку суда. „Имам проблем са документима“, каже он. „Не треба ми помоћ руских власти, желим да живим као обичан грађанин. Желим да радим и издржавам породицу, али без потребних докумената не могу да добијем пристојан посао или медицинску помоћ у случају да ми буде потребна.“
Брине се и за будућност деце. Они су се већ навикли на нови живот у Русији, добро говоре руски језик и однедавно редовно похађају наставу у руској школи. Ипак, проблем је неизвесност. Он не зна да ли ће уопште моћи даље да борави у Русији и колико дуго. „Потребна ми је стабилност. Моја деца су тек почела да се уклапају у руско друштво. Ако будемо принуђени да за неколико година напустимо Русију, мораће поново да пролазе кроз сличан процес и да се навикавају на живот у другој земљи“, каже он.
Када су га питали да ли жели да се пресели у Европску унију, попут већине сиријских избеглица, Ахмад каже да би прво покушао да тамо нађе посао. „Не желим да одем у избеглички камп“, додаје он. „Говорим енглески, стручан сам у свом послу, па желим нешто боље.“ У сваком случају, признаје да одлуку мора да донесе врло брзо, јер како време одмиче, његовој деци ће бити све теже да напусте Русију.
Чини се да Ахмадова страховања нису била неоснована. Две недеље након интервјуа датог 16. септембра он је са породицом напустио Русију и отпутовао у Европску унију.
Неиспуњена очекивања
Муез Абу ел Џадаел, сиријски новинар медијске агенције „Отворени дијалог“ и борац за људска права, на избегличку кризу гледа из другог угла и са већом дозом песимизма од Ахмада. Себе сматра политичким изгнаником, а уточиште је нашао у Шведској. Завршио је Руски универзитет пријатељства међу народима (РУДН) и неколико пута је покушавао да добије азил у Русији, али у томе није успео. Каже да се труди да помогне Сиријцима који желе да се интегришу у руско друштво тако што им пружа правну помоћ, посебно онима који су у Московској области. Активности спроводи путем невладиних и организација за људска права, као што је комитет „Грађанска помоћ“ са седиштем у Москви.
Два највећа проблема са којима се суочио су „корупција и бирократија“. Верује да постоји опасност од злоупотребе људских права сиријских избеглица од стране неких руских послодаваца, чак и оних који су пореклом из Сирије. Тврди да многим мигрантима очекивања нису испуњена и да желе да напусте Русију и оду у Европску унију.
После скорашњих бродских трагедија у Средоземном мору и страдања бројних миграната, неки бегунци из Сирије неће да путују поморским транспортом и за њих Русија представља успутну станицу на путу за земље ЕУ. Они користе следећу руту: у Москву стижу авионом из Бејрута, потом путују возом до Мурманска, да би коначно стигли у Норвешку или Финску. Према тврдњи норвешких власти, ове године је у њихову земљу из Русије стигло више од 200 избеглица, а чини се да овај број стално расте. Статистички подаци руског комитета „Грађанска помоћ“ потврђују овакав тренд: током 2015. године у Русију су пристигла 7.103 Сиријца, док је њих 7.162 напустило земљу.
Правни статус Сиријаца у Русији
„Када је 2012. године Високи комесаријат УН за избеглице замолио представнике земаља потписница Конвенције о статусу избеглица да прихвате мораторијум о депортацији у Сирију, руске власти су показале добру вољу и почеле су да издају документа мигрантима“, каже Светлана Ганушкина, председница комитета „Грађанска помоћ“. „Али када су прошле године у Русију почеле да пристижу избеглице из Украјине, то је утицало и на положај Сиријаца.“
Она тврди да је Москва неке од њих депортовала чак и после погоршавања ситуације у Сирији. Међутим, Николај Смородин, заменик начелника ФМС, каже да се став државе у погледу сиријских избеглица није променио. „Федерална миграциона служба ни у ком погледу није почела да примењује строже услове за одобрење азила сиријским грађанима“, изјавио је он. „Ми одобравамо азил Сиријцима узимајући у обзир ситуацију у тој земљи, о чему нас редовно извештава Министарство спољних послова Руске Федерације.“
Јелена Буртина, заменица председнице комитета „Грађанска помоћ“, тврди да руски закони избеглицама омогућавају добијање азила из хуманитарних разлога. „То што Русија не прима велики број избеглица није последица закона, већ је резултат политике владе“, каже она за „Руску реч“.
Дмитриј Песков, прес-секретар председника Русије, каже да мигранти могу да користе руску територију за транзит, али да питање о њиховом прихватању не треба постављати Русији, већ оним државама чија је политика довела до грађанског рата у Сирији. Он наводи још један аргумент против прихватања сиријских избеглица, а то је да терористи „Исламске државе“ могу да стигну у Русију представљајући се као бегунци од рата.
Са тиме се слажу и неки руски експерти попут Алексеја Гришина, директора руског информационо-аналитичког центра „Религија и друштво“.
„Организација Исламска држава активно користи масовне миграције за сопствене циљеве“, изјавио је Гришин за портал Russia Direct на предавању одржаном 16. септембра у Карнегијевом центру у Москви. Према његовим речима, екстремисти могу да изврше терористички напад у земљи у којој су смештени или да у тајности спроводе информационе кампање. Чињеница да многи мигранти са собом носе три или четири хиљаде долара за њега је довољан разлог за сумњу.
Павел Кошкин
Руска реч