Аутентичност остатака Николаја II и његове породице потврдило је додатно испитивање, рекао је портпарол Истражног комитета Русије (ИКР) Владимир Маркин. „Као резултат овог рада извучена је ДНК погодна за генетске анализе из фрагмената доње вилице цара Николаја II и царице Александре Фјодоровне, и вратног пршљена императора. Евгениј Ивановић Рогајев је заједно са особљем своје лабораторије Института опште генетике, спровео генетичке анализе ДНК наслеђене по женској линији (митохондријалне ДНК (мтДНК))“, – рекао је Владимир Маркин.
Анализа најважнијих делова мтДНК, добијена у истраживању узорака узетих 23. септембра, 2015. од вилице и пршљена цара, „показала је да се они поклапају са подацима добијеним раније у истрази кошуље Николаја II са траговима крви, и претходно добијене митохондријалне секвенце из других узорака скелета“.
„У овим узорцима је откривена хетероплазмија – ретка генетска мутација, присутна у узорцима Николаја II“, – рекао је Маркин.
Као што је раније јављено, истражни комитет је поново отворио кривичну истрагу о смрти краљевске породице. Септембра су из Санкт Петербурга у Москву превежени узорци посмртних остатака Николаја II, његове супруге Александре и делови одеће узорака руског цара Александра II ради генетског испитивања.
Почетак истраге је кренуо још од откривања места где су пронађени остаци девет људи јула 1991. године на Старом Коптјаковском путу близу Јекатеринбурга.
Међутим, Руска Православна Црква још увек није спремна да донесе коначни закључак по питању аутентичности остатака.
„Мислим да би требало сачекати све резултате ових испитивања, а затим ће црква одмерити све доступне информације и благовремено донети одлуку“, – рекао је за „Интерфакс“ председник Синодског одељења за односе Цркве и друштва, протојереј Всеволод Чаплин, који је и члан радне групе за истраживање и поновно сахрањивање посмртних остатака царске породице.
Он је нагласио да је немогуће не поштовати рад научника, али је подсетио да се истрага наставља.