Неки центри моћи из Вашингтона дјелују против опстанка Републике Српске, али је она до сада успијевала да се одбрани и да у међународној заједници нађе партнере који су јој у томе помагали, наводи научни савјетник Института за европске студије из Београда Миша Ђурковић.
Американци и Енглези покушавају да спријече утицај Русије и Њемачке на Балкану, а сваке двије године кругови у Вашингтону настоје да ревидирају Дејтонски мировни споразум и централизују БиХ, упозорава научни савјетник Института за европске студије из Београда Миша Ђурковић.
Он у интервјуу Срни оцјењује да Вашингтон и Лондон стоје иза масовног пресељења становништва ка ЕУ, о чему Џорџ Сорос отворено говори.
Ђурковић истиче да је гласање у Унеску против пријема самопроглашеног Косова, прије свега, велика дипломатска побједа Русије, али и показатељ промјена на глобалном нивоу.
„Присуствујемо лаганом прекомпоновању односа моћи у свету и приближавамо се крају једнополарног света у којем Америка може да ради шта год жели. Тај процес ће ићи споро и САД и Велика Британија ће и даље имати огромну улогу у свету, али више не могу све“, оцјењује Ђурковић.
Он упозорава да су „мреже западних центара моћи толико јаке и утицајне да у сваком тренутку могу да отворе нове сукобе и поново гурну наше народе једне на друге“.
Ђурковић казује да „неки центри моћи из Вашингтона“, по традицији, дјелују против опстанка Републике Српске.
„Сведоци смо да се сваке две године обнављају њихови напори у тражењу ревизије Дејтона и веће централизације БиХ. Међутим, постоје и други центри који такве акције не подржавају“, напомиње Ђурковић.
„Српска је до сада успевала да се одбрани од таквих напада и да у међународној заједници, па и на Западу, нађе партнере који су јој у томе помагали“, истиче Ђурковић.
Он оцјењује да су односи власти и опозиције у Републици Српској „одавно веома лоши, што није добро за њену стабилност и опстанак“.
„Већ годинама апелујем да лидери две највеће политичке групације преузму одговорност… Претње затвором и оптужбе за издају јесу неприхватљив начин политичке борбе“, сматра Ђурковић.
Он наводи да је мигрантска криза показала колико је Балкан рањив, неуређен и експлозиван послије деценија западног мијешања, које је, наводно, све вријеме настојало да „стабилизује регион“.
Ђурковић истиче да се ствари компликују, а „улози подижу“ усљед дешавања у Сирији и упозорава да се посљедице те дестабилизације могу очекивати и на нашем простору.
„На Блиском истоку је у покрету више од 18 милиона људи, а бар милион је кренуо ка Европи. То носи огромне безбедносне и економске изазове за земље које су на путу“, наводи Ђурковић у интервјуу Срни.
Он упозорава да постоји могућности да западне земље зауставе пријем избјеглица, а да нови мигранти наставе да долазе на Балкан, што би Србију учинило једним великим сабирним центром.
„Има пуно гласова у Европи који би нам доделили такав задатак и апелујем да се на све начине одбранимо од тога. Треба свакако избећи дуже задржавање и насељавање ових мученика на нашем простору“, закључује Ђурковић.
Разговарала: Јованка Николић