Темпо руске ваздушне операције у Сирији изгледа да је благо опао у односу на врхунац који је досегнут претходних дана.
Док су Руси обављали и по осамдесет осам напада дневно пре неке две недеље, последњих дана тај број је опао што су предвидели многи амерички војни званичници.
„У последња 24 часа руске ваздушне снаге извеле су 59 напада на 94 терористичка објекта у провинцијама Хама, Идлиб, Латакија, Дамаск, Алепо, Деир ез-Зор“, стоји у саопштењу Руског министарства одбране од 26. октобра. „Током последња три дана авиони руске ваздушне групе извели су 164 борбена налета нападајући 285 терористичка објекта.“
Ово значи да су Руси у просеку изводили педесет пет летова дневно мешовитом јединицом коју чине летелице Сухој Су-24С, Су-25С, Су-30СМ и Су-34с – што је нешто слабији темпо од ранијег. Ови подаци слажу се са распоном броја летова који су званичници Пентагона предвидели да Руси могу да изводе са бројем авиона који су распоређени. Мисли се да Руси располажу са између 32 и 36 авиона у њиховој бази у Латакији што значи да могу да изведу између четрдесет осам и деведесет шест налета дневно уз добру логистику.
Иако су Руси изненадили многе у почетку својом способношћу да изведу и до осамдесет осам налета дневно, многи амерички одбрамбени званичници су предвидели да неће моћи дуго да одрже овај ниво. Један од разлога је што Руси немају много скорашњег искуства у распоређивању авијације у удаљеним областима нити располажу вешто уиграном логистичком подршком која би дуготрајно могла да одржава висок темпо. Заправо, многи званичници Пентагона са којима сам имао прилике да разговарам изнели су очекивање да ће се логистика показати као руска Ахилова пета.
Збиља, како је Ју-ес-еј тудеј известио раније током дана (26. октобар, прим. прев) – цитирајући анонимног званичника Пентагона – близу једне трећине руских борбених авиона и половине транспортних летелица је приземљено у сваком тренутку. Тешки услови по свој прилици наносе штету руским посадама и њиховим авионима.
Моји извори кажу отприлике исто. Међутим, они наводе да је логистика вероватно најважнији фактор у паду интензитета, с обзиром да се руски авиони прилично добро носе са тешким условима због своје робусне конструкције. Без обзира на то, резултат је да Руси не успевају да досегну ниво америчких ваздушних, поморских или маринских снага за извођење експедиционих операција.
Међутим, у игри је још један фактор који можда игра извесну улогу. Већина руских авиона распоређених у Сирији или су старе летачке платформе или прилично нови модели који се још нису искалили суочени са разним „дечијим болестима“. Старији авиони – чак и унапређени међу њима – често се кваре и захтевају доста сервисирања. То је једноставно тако – и то је један од разлога зашто се америчке ваздушне снаге упињу да замене своје најстарије авионе (унапређени авиони америчке Морнарице Ф-14Д (Р) су међу упечатљивијим случајевима овог проблема).
Међутим, иста ствар важи и за готово потпуно нове авионе. Све док посаде за одржавање не науче које су слабе тачке авиона и који делови морају најчешће да се мењају, нови авиони који су тек распоређени на дужност имају очајан учинак у мисијама. То се десило авиону Ф-22 када је први пут укључен у борбу, и то се сада дешава са летелицом Ф-35. Ни Руси нису имуни на овај проблем. Заправо, најквалитетнији руски бомбардер укључен у операције Су-34 – који је произведен у врло ограниченим количинама као и већина најновијих руских авиона – имао је озбиљне проблеме са одржавањем током претходне године, делимично и због врло спорог темпа производње.
Остаје да се види да ли ће Русија искористити ову ситуацију као прилику да побољша свој логистички систем. Ако то уради, могуће је да ће онда Русија бити способна да значајно унапреди своје ваздушне операције како посаде буду училе да се сналазе у окружењу где су распоређене и да благовремено исправљају текуће пропусте. Само ће време показати како ће се Руси носити са овим проблемима.
Дејв Маџумдар (Dave Majumdar) је уредник одбрамбене/војне рубрике у листу „The National Interest“
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић