Овaj дан остаће упамћен као један од најкрвавијих у новијој историји Француске.
Бомбе одјекују градом, на улицама војска и полиција, нико не зна шта се дешава. Дах смрти шири се обалама ријеке Сене. Завладао је терор и страх. Стижу и прве информације. Експлозије су дјело терориста Исламске државе (ИД).
Француска уводи ванредно стање, предсједник Франсоа Оланд изјављује : „Терористи желе да нас уплаше, затварамо границе, ово је ужас! Имамо чега да се плашимо, ужас је ту. Али пред ужасом ту је народ који зна да се брани,…“ – Рече Оланд као из топа, хладно, ни не трепнувши, као што ја намигнем комшиници Светлани и кажем „добар дан“. Једина је разлика што Оланд није намигивао.
Не би даље цитирао Оланда, поштедит ћу и вас и себе тих мука. За тако мало времена три пута је рекао „ужас“.
Е Франсоа,Франсоа,…то на људе неће дјеловати нимало умирујуће.
Али пустимо сад овог „галског пијетла“, за неред у кокошињцу сам је крив. Него да видимо како је дошло до тога и шта слиједи ?
Француска је је уз Енглеску, највећа колонијална сила. Најуспјешније су ратовали, сами или у коалицији, против малих и слабих. Лако је било освајати „прекоморске деташмане“ и на њима вршити нуклеарне експерименте, или жарити и палити по Африци али није било могуће прегазити Русију. Лако је било у коалицији са „каубојима“, бомбардовати Србију али Сирија је друга прича.
Француске тајне службе кажу да су знале да ће доћи до напада !?
Саопштено је и ће осим ванредног стања и затварања граница полиција добити широка овлашћења што значи изненадну и произвољну контролу људи, робе и објеката. Ако је француска тајна служба знала, а знала је, зашто нису издали упозорење о могућој опасности ? Зато што све ово и јесте циљ. А циљ је да се уведе хаос и анархија, и полицијска држава и да затим завлада „ред“.
У мојим претходним анализама стања у ЕУ, говорио сам, „Хаос и анархија је оно што слиједи“. А зашто и коме је то потребно? Зато да би се народу скренула пажња са горућих проблема или са оних који то тек треба да буду јер напад на Шарли Хебдо није био довољан.
Потребно је Јелисејској палати да забашури дебакл француске политике, прије свега вањске али и унутрашње.
Како објаснити људима дебакл са „Мистралима“ ? Куда одоше милијарде евра пореских обвезника ? Зашто муслимански досељеници из предграђа Париза одбијају асимилацију у друштво ? Зашто посрће француска привреда ? Зашто Париз слијепо слиједи Вашингтон иако га то води у пропаст ?, …
Много питања без одговора.
И зато је најлакше, по америчком рецепту, прво терористички напад а затим ванредно стање. Зато да не би случајно сељаку из околине Бордоа пало на памет да поставља питања на тему пласмана вина у Русију јер то би био удар на жртве данашњег масакра.
Можда се неки неће сложити са мном али претпоставимо ситуацију, … Види „Жак“ да ствари иду лоше и позове пријатеља „Мустафу“.
„Знаш требало би да ноћу упаднеш у мој кокошињац, покољеш кокоши,и при том оставиш поред „Абдулахову“ патику, а ја ћу те богато наградити“.
А овај ће у чуду : “ Како ће ти то помоћи ?“
„Жак“ : „Полиција ће га ухапсити, а ја ћу увјерити остале комшије колико је опасан па ћемо преузети његову земљу“.
Како се понаша Жак из наше приче тако и Оланд, „бацио је око“ на сиријску нафту у нади да ће добити дио колача, по диктату Вашингтона.
Нападачи у Паризу су узвикивали, „Ово вам је за Сирију !“. Значи Французе треба увјерити у неопходност још већег ангажовања у Сирији због Голанске висоравни.
Али Француска нема право уласка у Сирију јер је влада те земље није ни звала као што није ни једну државу из америчке коалиције.
Треба и појачати осјећај страха и несигурности међу људима да би контрола била лакша. И све би то и могло тако да није Русије.
Због Америке, Француска иде према сукобу са Русијом уз могућност да из тог сукоба „галски пијетао“, изађе без иједног пера.
У Сирији, Русија брани себе, брани своје право на живот и постојање.
Као Америка и Француска се утапа у сопственим лажима.
Не може се вјечно убијати друге и пљачкати а затим наметати своја мишљења.
Европа и Америка, изгледа не знају српску пословицу, „како сте сијали, тако и жањете“.
Славиша Митровић