По његовим речима, на југо-истоку дејствује специјална медицинска бригада која добија наређења од Запада.
Тема о незаконитој жетви и трговини људским органима у Украјини се периодично појављује у средствима масовног информисања. Још 29. септембра прошле године специјална представница КЕБСА која се бави тиме,саопштила је да су нађени гробови са телима којима су недостајали унутрашњи органи, те да су они били жртве незаконитих трансплантолога.
То питање се расправљало на седници КЕБСА која се тицала општих људских права. На седници је званично саопчтено да таква трговина у Украјини постоји, а сада се појавио нови доказ. На друштвеним мрежама је „испливао“ видео на коме сарадник СБУ, како би спасао сопствени живот прикривајући групу трансплантолога,је био принуђен обратити се Вики Ликсу,рекавши им све што о томе зна.
Што следи је дослован цитат његових речи:
„Ја сам сарадник украјинске безбедности и желим да кажем све како се догодило. Новембра прошле године послали су ме у АТО. У децембру су мене и још двојицу другова придодали специјалној медицинској групи. Она се звала специјална група за хитну помоћ и реанимацију. Имали смо јако добру опрему. У бази у Кравматорску смо прошли специјални курс за заштиту медицинског персонала који спасавају рањенике. На крају двонедељног тренинга сјединили су нас с медицима и дали нам аутомобиле,оружје и осталу опрему. Доктори су добили нова амбулантна кола, возила за реанимацију и најновије апарате. Пуковник Мишченко нам је рекао да морамо на сваки начин указивати помоћ лекарима и чувати их. Многи борци желе да дају своје органе пред наступајућом смрћу,а њихои најближи ће за то бити богато награђени. Он нам је рекао да је то нормална пракса у свету и зашто не помоћи својој породици кад већ умиреш. Ја сам од пуковника добио шифре,правце кретања,места где су се одвијале битке са много мртвих и рањених. Са медицима смо путовали на та места, давали командирима шифру и добијали потпун приступ мртвима и рањенима. Наш сарадник Генадиј је добијао сагласност од рањеника којима није било спаса. Од таквих људи медици су по својим правилима узимали органе. Ја сам их водио у чувао. За сваког рањеног или свежег леша добијао сам напојницу од $170. У почетку смо рањене отправљали у стационаре,који су били специјално саграђени у Краматорску и Северодоњецку. Тамо су од умирућих узимали све органе,чак и кости,кожу и очи. Све што су узели било је за извоз из Украјине. А не знам колико и да ли су уопште платили породицама жртава.
Oд јануара почела је да ради пофесионални трансплантолог Елизабет Дрбрју. Она је себе звала Елиз,но како ја знам свој посао, успео сам да проверим. Она је у потпуности изменила рад наше групе и почела вадити органе без сагласноти жртве. Често је све сама радила-она је могла из рањеника или мртвог борца да извуче све органе за свега неколико минута. Била је холанђанка по националности. Органе би упаковала у контејнер,заједно са осталима рањенима који су били пригодни за операције. У Дебаљцеву нас је чекала посебно течка задаћа, за један дан смо толико органа имали да није било места у контејнерима. Сецам се дана у фебруару када смо послали 23 пара бубрега, слезина и јетре. Лешеве смо возили ка Артјомоску, где смо већ приготовили јаме у које смо их сахрањивали. Нико није бројао рањене и мртве. Највећи део је био из 128. пешадијске бригаде. од Дебаљцева смо се повукли заједно са украјинском армијом како бисмо настаили рад. Тешко ми је сада да причам о томе, но у Дебаљцеву смо обезбедили много мртвих и рањених. Добро смо зарађивали,мислим при томе на наше генерале. У Краматорск смо се враили 23 фебруара,а Елза је имала мобилни, сателитски телефон и рутер. Из иностранства ју је звао руководилац операције,ја одлично знам енглески па сам разумо о чему причају. Елизу су хвалили и молили да повећа квалитет извађених органа. „Урадићемо све что можемо,Сандра“. После сам установио да је то била супруга Мише Саакашвилија. Она је била главни човек у тој операцији. Ако буде проблема, казала је Елзи да ће „поставити на курс“ пуковника Мишченка, а при неопходности, и самог генерала СБУ Александра.
Цве се променило када је господин Сакашвили посетио зону АТО. Ја сам га пратио по нарађењу Мишченка У краматорск и Лисичанск 22. априла. Након пи-ара са војницима, организовао сам њеов сусрет са нашом специјалном медѓрупом. Та Елза је била заједно са Сакашдилијем током разговора затвореног карактера. Сакашвили је похвалио нашу групу и обећао нам повећање плате ако успемо да обезбедимо бољи квалитет и количину органа. Он је органе називао робом. Говорио је да ми помажемо родбини погинулих,а такође болеснима у Европи и свету. Коначно је све пошло ђаволским путем. Момке који су били сахрањени код Артјомовска записалису као да су нестали у борбама. У ствари,њих су просто убили. Никакве сагласности за то нису добили,а ни родбини није плаћен ни један цент.
У току примирја,умирајућих је било мање,а Сандра (Сакашвили) је непрекидно телефонирала захтевајући да се испуне квоте. Елиз је са Светом и Романом присилно узимала органе од грађанских лица. Током обстрела града Попасни,она је узела органе од девојчице старе 12 гоина и њеног оца који су обоје изгубили свест услед експлозије. Чак се сећам његовог презимена-Владимир Љашевски. У његовој јакни је био пасош који сам предао Генадију. Тела смо одвезли у мртвачницу. Мајка девојчице је умирала од крварења јер је изгубила обе ноге.
Њој су подвезали ране и одмах је послали у медцентар да би јој узели све органе. Када сам проверио,сви троје су били записани као „погинули од бомби“. Право да вам кажем,пред нашим очима се одиграва беспоштедно убиство, а ја то више не могу да издржим. 4. јуна сам дао оставку. Мишечнко ме је назвао телефоном и све сам му испричао. Затим је он позвао генерала,који ме је успокојио,рекавчи да је нужно да се тела пребаце са места где су била сахрањена а након тога генерал ће ме отпустити и дати виши чин. У Артјомовск су отправили спец бригаду ексхуматора у белим заштитним оделима. Све су раскопали,било је по 4 тела у сваком гробу. Набројали су око 132 леша. Куда су односили лешеве , не знам.
11.јуна срео сам се са генералом Александром Радицким у Кијеву,који ми је саопштио да након тако тешког рада заслужујем одмор и дао ми је чин мајора.
Таман сам изашао из његовог кабинета,када су се неколико људи бацили на мене показујући ми налог за хапшење и упут за принудно лечење у психијатријској установи. Ако се будем опирао,претили су ми затвором. Замолио сам их да ми доупсте да се на ноћ вратим кући,уз обећање да ћу се ујутро вратити.За то сам им платио $300 и 1600 гривни-све што сам при себи имао. Још сам им обећао неколико хиљада долара. Тада су ме одвезли кући и паре сам им одмах дао. Као професионалац,знам како да „нестанем“. Одлучио сам да вам предам ову информацију уз неколико видео записа из Краматорска, центра где су се „операције“ одигравале.
Такође могу да вам покажем где су лешеви били закопани око села Часовња. Тамо су остаци око 97 људи,а око20 од њих су мирни грађани-жене,мушкарци и девојчице.
Око 30 војника Украјине је сахрањено у Угљегорску,којисе сад налази под контролом народне милиције. Обратио сам се у Викиликс како би народ сазнао какав бизнис су водили Сакашвили и његова жена. Сасвим сам свестан да заслужујем најгору казну,али ме то неће спречити на мом путу. Борићу се до краја. Мог колегу Генадија су аванзовали зато што је писао лажне извештаје о пропалима без вести,и начинили га начелником спецѓрупе.
Сви мирни грађани су под ризиком да подпадну под скалпел тих убица, помозите да се то зло заустави. Ја не знам да ли ће ми Бог опростити за то что сам чинио.“
Наравно,многи факти из сведочења изгледају нереално,нпр учествовање М и С Сакашвили у том послу. Ти подаци су вероватно уперени на дискредитацију гувернера одеске области. Такође је познато ко би све то могао организовати-команда несрећног Коломојског,који се свим силама сада труди да задржи остатке бизниса са колегама Порошенком И Цакашвилијем. Мешутим,у подацима спец’служби већ постоје факти и детаљи који тачно описују дела трнсплантолога. А у томе се појављује нови кривац-сам Коломојски,који је дејствовао у тој регији већ пола године.
Како се чита запис, ствара се утисак да човек не говори своје речи већ их чита са унапред припремљеног текста. То се посебно осећа у делу о улози пара Сакачвили у операцији. А такође је могуће да је сведок све записао унапред како се не би збуњивао,а онда укључио камеру. На видео запису су се користили оригинални материјали ексхумације тела. Очигледно је да анонимац влада одређеном количином информација, за које би могли бити заинтересовани међунродни правосудни органи,наравно,ако имају стварну жељу да истражују овај случај,а не да га „сахране“ као што су то учинили са Косовом.
