Проблем новог „Бермудског троугла“ открила је ситуација са украјинским дугом Русији, тешким 3 милијарде. 9.октобра Министарство финансија Украјине је дало изјаву која у ствари садржи само два члана.
Члан један. У Лондону је одржан састанак кредитора са представницима Кијева, на коме је дефинитивно донета одлука да се изврши реструктуризација државног украјинског дуга према приватним кредиторима. Реструктуризација се врши у облику зaмене старих издања еврообвезница за нове, чија номинала износи 80% старе. Мења се и камата на кредите и померају се рокови за гашење дуговања. Сагласност за такву реструктуризацију су на укупан износ од 15 милијарди долара дали власници папира. Смањење основног износа дуга износи 3 милијарде долара.
Тачка два. Украјина отписује своје дужничке обавезе према Русији од 3 милијарде долара, јер је Русија, обзиром да је власник еврообвезница на тај износ, одбила да учествује у реструктуризацији.
Произилази да је једним потписом пера Кијев 29. октобра смањио своје међународне дужничке обавезе за 6 милијарди долара. Ако ништа друго, такву су новост саопштили украјински медији.
Да подсетим на неке појединости. Украјина пуном брзином јури ка банкротству. Технички банкрот је објављен још крајем септембра, када Кијев није приватним власницима украјинског дуга исплатио 500 милиона долара. Према динамици исплата следећа провера за Кијев треба да буде исплата Русији основног износа дуговања за еврообвезнице које су купљене још 20.децембра 2013. 20.децембра 2015. истиче рок потпуне исплате дуговања. Кијев је решио да предухитри банкротство, и то на изузетно екстравагантан начин: сам је одбацио извршење својих обавеза. Порошенко, Јацењук и Јареско иду директно по траговима бољшевика: бољшевици су, када су преузели власт у октобру 1917.године већ у јануару 1918. одбили да плаћају дуговања царске и привремене владе.
При том комплетна прича открива и слику свега што се ради у ММФ-у.
Уочи састанка Украјине са кредиторима у Лондону масмедији су, позивајући се на писање The Wall Street Journal-a, саопштили да САД заједно са другим западним земљама намеравају да крену са изменама у политици кредитирања ММФ-а како би му омогућили да настави финансирање Украјине, уколико због дуговања Русији по кредитима дође до њеног банкротирања.
После фебруарског преврата у Кијеву (2014.) Вашингтон је почео редовно да инсистира да ММФ користи своја снаге како би удовољио циљевима Вашингтона који се односе на Украјину. У априлу прошле године Фонд је морао да донесе решење о додели кредита Украјини у укупном износу од 15 милијарди долара. Део средстава кредита је дозначен, а затим је дошло до прекида исплате. Кијев није испунио ни једну тачку програма о рефинансирању економије, који је био приложен уз Споразум о кредитирању. Рекло би се да је дошло време да се уз „Украјина“ стави дебела тачка. Али, уместо тога, почели су нови преговори. У марту 2015. између ММФ-а и Украјине је закључен нови Споразум о кредитирању на износ ос 17 милијарди долара. По новом Споразуму услови кредитирања су били још повлашћенији него раније. За годину дана рада са Украјином ММФ је дозволио себи небројено много прекршаја правила које је сам донео Пре свега, прекршено је правило да је забрањено давати кредите земљи на чијој се територији води рат. Одлука ММФ-а да се Украјини омогући нови кредит пошто је пропао програм који је условљавао кредит је такође скандал, мрља на репутацији ММФ-а која се не може ничим опрати. Да су у случају са Украјином игнорисана финансијско-економска ограничења и нормативи, нећу ни да говорим. На пример, укупан износ кредита који су обећани Кијеву је рекордан за ММФ у читавом његовом 70-годишњем постојању (у односу на БДП земље којој се кредит одобрава).
А ствар је у томе да се командовање ММФ-ом, чије је седиште у Вашингтону, врши са најближих улица тог истог Вашингтона. Пре свега – са Пенсилванија авеније 1500, где је Министарство финансија САД-а, које је навикло да ММФ посматра као своју ћерка-структуру. То није сликовито поређење, то је правна чињеница која произилази из тога да учешће САД-а у капиталу и гласовима ММФ-а које износи око 17% Вашингтону омогућује да ставља вето на све одлуке ММФ-а (квота која омогућује блокирање је 15%).
До демонтаже Бретон-Вудског девизно-финансијског система до које је дошло ’70-х година прошлог века функције ММФ-а су биле врло конкретне: да се чланицама омогућују кредити за изравнавање платних биланса. А изравнавање платних биланса је омогућавало да се обезбеде стабилни (фиксирани) курсеви девиза. Са преласком на нови, Јамајски девизно-финансијски систем, легализован је пливајући девизни курс валута, те је на даљи опстанак ММФ-а стављен знак питања. Вашингтон је ипак успео да сачува ММФ, који се отада користи као оруђе америчке спољне политике. Најважнији инструмент за такво коришћење Фонда је Вашингтонски консензус – група прописа у духу економског либерализма за земље – чланице које добијају кредите од ММФ-а.
Акутна фаза у кризи Фонда је почела пре пет година. Крајем 2010. Савет директора ММФ-а је гласао за14. корекцију квота земаља – чланица и земаља БРИКС-а, уз одговарајуће смањење квота САД-а и његових европских савезника. 14.корекције су Вашингтон приближиле „црвеној црти“ од 15%, јер када се пређе на њу Вашингтон губи праву контролу Фонда. При том је 2010.била донета и одлука о дуплирању капитала Фонда. Све земље, осим САД, су одавно ратификовале те одлуке из 2010, а Вашингтон одуговлачи. Зашто да се ММФ-у дозначи 60 милијарди долара (обавезе САД-а по одлуци о дуплирању капитала) када САД у најскорије време може да изгуби контролу Фонда? За многе америчке политичаре и функционере ММФ је постао сличан коферу без дршке: није га згодно ни понети, а жао је да се баци . Уосталом, у САД има много оних који сматрају да „кофер“ ипак треба да се баци, јер се не може бесконачно извлачити на међународним форумима, одговарајући на једно те исто питање: „Када ће САД ратификовати одлуке ММФ-а?“
Прекршаји које је чинио ММФ могу да се објасне само чињеницом да Вашингтон пљује на будућност ММФ-а. Ипак, пре него што се кофер без дршке баци треба из њега извући корист, ма колика да је. Ти покушаји изгледају незграпни, па чак и глупи.
Последњи такав покушај се даје уз сос чији је назив „уношење измена“ у прописе ММФ-а, уочи датума када Украјина треба да намири дуг Русији. Брзометно и чувано у тајности „уношење измена“ у постојеће прописе више личи на фалсификовање докумената.
Какве су то „измене“ могуће? Ја видим само две варијанте:
- Прочистити прописе тако да они омогуће да се дуговање Украјине Русији сведе на комерцијално.
- Изменити пропис које забрањује да ММФ кредитира земље које крше своје обавезе у односу на било какав зајам који има статус државног.
Украјини одговарају обе варијанте, али су оне погубне по ММФ. ММФ-у се предлаже да изврши самоубиство – да направи преседан који ће друге земље пожурити да искористе. Од тог тренутка свака земља, чак и уколико објави банкротирање по својим дуговањима све једно ће од Фонда захтевати да је кредитира. Елементарна логика каже: када може Кијев, а зашто ми не бисмо могли?
Уосталом, и што се тиче Кијева Фонд не сме да има никакве илузије. Апетит се појављује у току једења. Уколико се ММФ сложи да украјинско дуговање Русији може да се подвргне реструктуризацији, већ сутра ће Кијев да инсистира на реструктуризацији дуга… и самог ММФ-а. А уколико Међународни монетарни фонд одбије Кијев – украјински мудраци ће и самом Фонду да објаве ултиматум, рачунајући на подршку ујка Сама. И онда ће све да крене по пословици: „Постави свињу за сто, а она ће и ноге на сто!“
Уколико Вашингтон стварно жели да помогне Украјини, вероватно би саслушао и послушао савет руског председника: нека ММФ да тражене 3 милијарде Кијеву како би их овај вратио Русији. И у том случају 20.децембра неће доћи ни до каквог банкротирања. У супротном ће уочи нове године доћи до скандалозне ситуације са лошим последицама по све три стране новог „бермудског троугла“. А што се тиче ММФ-а, када у децембру напуни својих 70 година тај „кофер без дршки“ ће врло лако захваљујући труду америчких газда моћи да се нађе на ђубришту.