Позива ли Оланд НАТО у рат

Све чешће се чује да би савез могао да примени члан о колективној одбрани и пошаље трупе у Сирију. Америка је једина земља која се позвала на члан пет, и то после удара Ал Каиде на Светски трговински центар и зграду Пентагона.

1027430

Француска је у рату, казао је јуче Франсоа Оланд, после чега је још гласније почело да се говори да би НАТО могао да пошаље трупе у Сирију, позивајући се на члан пет Северноатлантског уговора, према којем „оружани напад на једну или више чланица може да се сматра нападом на све”.

 

Није колумниста „Њујорк тајмса” Роџер Коен усамљен у ставу да НАТО треба да крене у рат против Исламске државе (ИД), одговорне за нападе у петак у Паризу, које је Оланд одмах назвао „чином рата”. То је, дакле, напад на чланицу НАТО-а, па би алијанса морала да стане у одбрану Француске, сматра Коен.

 

Америка је једина земља која се позвала на члан пет, и то после удара Ал Каиде на Светски трговински центар и зграду Пентагона. То је начин да се оправда инвазија, али само у очима западних држава, које плаћају све већи цех због правно неутемељених ратова које су раније водиле у Авганистану и Ираку. Међународно право дозвољава рат у случају самоодбране, али Ал Каида и ИД нису државе, због чега се на тај начин не може оправдати офанзива у Авганистану, Ираку и Сирији. Међународни суд правде је 2004. пресудио да је израелски одбрамбени зид на палестинским територијама незаконит јер се члан о самоодбрани може применити само у случају напада држава, што Палестина није.

 

Париз је у знак одмазде појачо ударе у Сирији и јуче бомбардовао Раку, неслужбену престоницу ИД. То, нажалост, подсећа на одговор САД на 11. септембар.

 

Ужасни терористички напади на Њујорк и Вашингтон испровоцирали су Америку да поведе два разорана рата, погази своје вредности у Гвантанаму, укине дотад неприкосновена права и слободе и масовно надзире грађане.

 

После масакра у Паризу, Европа је пред истим искушењем. Да ли је петак тринаести постао европски 11. септембар? Хоће ли Европа умети да избегне замке у које је упала Америка или ће се заглибити по блискоисточним ратиштима, укинути „Шенген”, претворити се у шпијунску агенцију и опасати се као тврђава?

 

То су главна питања три дана после 13. новембра, када је ИД у Паризу побила 129 људи и ранила 350. После урушавања Кула близнакиња, добили смо осам година владавине Џорџа Буша. Бушов наследник ни на крају другог мандата не успева да заврши рат против тероризма покренут после 11. септембра. Не само да је Ал Каида и даље оперативна већ су никле и нове терористичке групе, попут ИД, као директна последица инвазије на Ирак.

 

Оланд, као некада Џорџ Буш, најавио је већа издвајања за војску и полицију, што најављује чвршћи надзор науштрб приватности и јачање страних интервенција. Дејвид Камерон изјављује да хоће да се укључи у рат у Сирији и жали се што му парламент то не дозвољава. Стране војне интервенције дозвољене су још уз дозволу СБ УН или позива владе земље у коју се улази. Макар и само формално, САД су добиле такав позив од Владе Ирака у војевању против ИД, као што је Москва добила позив од Башара ел Асада. Барак Обама је позвао тим адвоката да му пре ликвидације Осаме бин Ладена осмисле правно покриће, као што је и Џон Кенеди тражио да му се обезбеди подршка Организације америчких држава за увођење карантина око Кубе током кубанске ракетне кризе. Ипак, чак и да је бомбардовање Сирије правно најчистије, треба водити рачуна о томе да у тамошњим ударима Американаца, Француза и Руса и појединих арапских држава страдају цивили исто тако невини као и посетиоци фудбалске утакмице и концерта у Паризу.

 

Неуспех страних војски у рату против ИД унео је разумљиву нервозу, па владе пребацују кривицу једна на друге. Вашингтон је оценио да ће руско бомбардовање довести до још већег броја избеглица и хаоса у Сирији, као да Пентагон већ годину дана не туче тамошње џихадисте.

 

Покољ који су исламисти направили могао би да буде ветар у леђа европској десници. Марин ле Пен је затражила да се у Француску више не пусти ниједан мигрант јер је један од њих ушао у Европу као избеглица, преко Грчке и Србије. Пољска је на антиисламском сентименту већ добила крајње десничарску владу, која сада одбија квоте за пријем придошлих. Ако Европа крене путем одмазди и ратовања, то ће добро доћи и Хилари Клинтон, која је гласала за инвазију на Багдад и која се залаже за ескалацију рата против ИД. Гувернер Алабаме је казао да после свега он неће пристати да сиријске избеглице буду пресељене у његову државу. Опет, биће то шамар умереним политичарима попут британског лабуристе Џеремија Корбина, који је и јуче поновио да нема вајде од нове војне акције против ИД и да се мора трагати за политичким решењем. Непосредно пре хорора у Паризу, Корбин је, како преноси „Гардијан”, уз велики политички ризик изјавио да није требало да САД вансудски ликвидирају британског држављанина Џихадисту Џона. Корбин сматра да је страшно што се западни лидери хвале убиством Џихадисте Џона, као што је страшно што се исламисти поносе убиствима у граду светлости. Он је један од оних политичара који упућују и на то да је  бесмислено називати исламске камиказе кукавицама, јер западни војници нису ништа храбрији када гађају из авиона са безбедне висине или управљају дроном из базе у Тексасу.

 

 

Западно јавно мњење је с разлогом љуто. Упркос масовном надзору комуникација, службе не успевају да спрече атаке попут оних у 10. и 11. арондисману. Зашто је угрожена приватност ако није гарантована сигурност? Анкара је јуче саопштила да је двапут упозоравала Французе на првог идентификованог починиоца злодела, француског држављанина Омара Исмаила Мостефеа, који је пре две године ишао у Турску и Сирију. Јутро после напада, Салах Абдеслам, једини преживели од осморице виновника, заустављен је на граници између Француске и Белгије и без проблема је пуштен да настави пут. Још је на слободи. Стиче се утисак да су само мит наводне високе мере безбедности када људи опасани динамитом улазе на концерте, а припадник ИД пролази неколико европских граница као избеглица, као што је случај са Сиријцем Ахмедом ел Мухамедом, регистрованим у Прешеву. Да би умирио грађане, Камерон је казао да ће данас са децом ићи на фудбалску утакмицу између Британије и Француске. Ипак, француски премијер Мануел Валс изјавио је јуче да се припремају нови терористички напади у Француској и другим европским земљама.

 

Терористи презиру Запад и њихов циљ ће бити остварен када успеју да промене западна друштва, као што ће променити ЕУ ако је натерају да поново уведе границе између држава. Европа ће бити дестабилизована ако у њој превладају ксенофобични десничари у намери да демонизују и дискриминишу тамошње муслимане. Последње што Европи треба јесте верски сукоб и осећање муслимана да су дискриминисани јер ће онда бити лако радикализовани и регрутовани у редове ИД и сличних организација. Американци нису победили терористе ратовима по исламским државама, већ су, напротив, нахранили идеологију терориста засновану на противљењу западном мешању по исламском свету. Уништењем Авганистана, Ирака, Либије и Сирије створили су чудовиште које се окренуло против њих. Ако се настави погрешна западна политика према Блиском истоку, ништа неће вредети ни да Француска или било ко други ликвидира и последњег припадника ИД у Сирији и Ираку, јер се идеологија, фрустрираност и жеља за осветом не убијају из оружја. Неки нови милитанти родиће се у другим исламским земљама и на самом Западу, међу муслиманским становништвом, које ће крајња десница оличена у Герту Вилдерсу просто иницирати у редове терориста.

 

——————————————————

Ко су нападачи

 

Абделхамид Абауд, организатор, белгијски држављанин, за кога се верује да се налази у Сирији и да је био повезан и са летошњом пуцњавом у возу, када су путници савладали нападача. Пред белгијским судом у одсуству осуђен на 20 година затвора због врбовања за ИД.

 

Салах Абдеслам (26), једини преживели нападач, француски грађанин који живи у Белгији, јуче погрешно јављено да је ухапшен. Полиција је у Белгији привела, па пустила његовог брата.

 

Ибрахим Абдеслам (31), француски грађанин, брат Салаха Абдеслама, активирао експлозив око појаса испред кафића „Волтер”.

 

Омар Исмаил Мостефе (29), француски држављанин, ситан криминалац са обода Париза, 2013. путовао у Сирију и Турску, у самоубилачком нападу убио 89 људи на концерту у сали Батаклан.

 

Ахмед ел Мухамед (25), сиријски држављанин, прошао као избеглица кроз Грчку и Србију, активирао експлозив испред стадиона где се играла утакмица Француска–Немачка. Потврђено да је пасош припадао нападачу, не зна се да ли је лажан.

 

Билал Хадфи, верује се да се борио на сиријском ратишту и да је други нападач са стадиона.

 

Сами Амимур (28), рођени Парижанин, камиказа у концертној сали Батаклан.

 

——————————————————

 

Контролишите спољне границе да не би пао „Шенген”

 

Франсоа Оланд је позвао на хитно преузимање контроле над европским границама. „Ако нема контроле спољних граница, биће контроле унутрашњих граница”, истакао је шеф Јелисеја, што се може схватити као заокрет политике према мигрантима и избеглицама зарад очувања безбедности и „Шенгена”.

Француска полиција је саопштила да се после рација 104 особе налазе у кућном притвору и да су 23 особе ухапшене. Белгијанци су притворили седморо људи и оптужили их за тероризам.

 

——————————————————

 

Оланд тражи продужење ванредног стања, измене устава

 

Оланд је затражио да се измени устав тако да се прошире овлашћења за деловање „против тероризма”.

 

Он је још раније увео ванредно стање а јуче је најавио да ће сутра поднети предлог закона који би омогућио да ванредно стање траје три месеца.

Јелена Стевановић