Заставе на пола копља

Још једна акција бесмисла у низу многих досад виђених је ударна вест данашњег дана. Ако заборавимо на чињеницу да ће и овај догађај бити брзо заборављен, много тога у овој причи је више него нелогично. Па, да кренемо редом.

 

zastava-foto-wikipedia-sd-ilustracija

 

Земља у којој живи десет посто Арапа, а на ободима Париза читава насеља истих, осморица (?) бораца „Исламске државе“ је одлучило да покаже зубе оним истим Французима који бомбардују по Сирији. Званично, то је њихов разлог. Французи су шокирани (?), јер просечни грађанин те државе није свестан тога да армија његове земље ратује шта самостално, шта у склопу војних алијанси, по целом свету. Њихов председник, а и цела политичка номенклатура се позива на то да је то чин рата и због тога су завели „ванредно стање“. Дакле, ратни су услови и они су затворили границе да им неки Арапин не би утек’о. Значи, ратно стање у Француској. За држављане наше земље то није никаква новост, јер свако мало њихова ратна дејства се овде осећају.

 

Осморица нападача је показало поред својих политичких убеђења једну другу, врло битну ствар. У Француској осморица наоружаних, одлучних људи може да убије скоро стотридесет људи и да рани још више уз просту употребу пешадијског наоружања и то на не мање од шест различитих локација. И то поред свих њених обавештајних и осталих служби безбедности и ратних јединица које се увежбавају по целом свету. Осморица.

 

Ратно стање у Француској је наравно и суседне земље ставила у стање узбуне, те њихове комшије саветују своје држављане да не иду у Француску без преке потребе. А у својим земљама су викнули „Узбуна“ и завели такође мере ванредног стања. Тако смо дошли до тога да се сиријски ратни сукоб пренео у Европу.

 

Припадници ИСИС-а најављују и даље акције, а француски званичници најављују одмазду, јер су осморицу нападача схватили као објаву рата против њихове миле им земље. Занимљиво, зар не? Цео свет је шокиран, сви саосећају и сви су одлучни да им се помогне на све могуће начине.

 

Париске болнице су активне у ратном програму, јер „ратне повреде захтевају ратну хирургију“, а притом објављују да су све жртве идентификоване. Солидарност грађана Париза се показује тако што се на позив за добровољним даваоцима крви јавило више људи него што је потребно.

 

Све то се дешава управо сад док читате ове редове, а импликације остају недоречене или неизречене. Шта значи ако се бомбаш-самоубица подигне у ваздух поред стадиона на ком се играла пријатељска утакмица земаља које чине окосницу Европске уније и ако се у том тренутку на том стадиону налазе високи званичници истих? Шта то, пример ради, може да значи за економију тих земаља, или рецимо за сарадњу са другим земљама, јер не заборавимо да је економски процват Европске уније заправо настао тако што су укинути погранични режими. Шта то даље значи за слободу кретања, ако узмемо у обзир да су сви градови који су у контакту са главним градом Француске у некој врсти ванредног стања? И многа друга питања (попут односа запада према истоку) остају потпуно по страни, јер у овом тренутку је „ратно стање“.

 

Наравно да је поред дебелог, малог министра спољних послова на разговор са француском амбасадорком у нашој малој земљи отишао и жвалави председник владе да још једном покаже своју свеприсутност, а богами и осећајност. Наравно да је садашњи министар унутрашњих послова са докторском дисертацијом за коју многи и данас тврде да је плагијат и ову ситуацију искористио да мобилише још више људи у полицијско-обавештајни рад. И наравно да је прећутао у свом ванредно хуманом обраћању јавности да спомене чињеницу да се преко македонске границе пребацује преко пет хиљада “избеглица” дневно на територију земље Србије. И то из истих оних земаља из којих су и припадници ИСИС-а.

 

Све то узимајући у обзир не чуди да су грађани почели да оптрчавају амбасаде и друга места која треба да изразе француско присуство и да се тамо са цветом и свећом у руци поклоне представницима оне земље која је пре мање од две деценије са свим својим партнерима бомбардовала Србију. И да у знак солидарности осветљавају зграде бојама њихове заставе и да прогласе тродневну жалост која ће бити исказана у виду застава спуштених на пола копља. А док то раде да примају избеглице из чијих редова потичу терористи.

 

konkretno.co.rs