Председници балтичких земаља за ширење присуства НАТО-а у региону

Заједнички став на традиционалном годишњем радном састанку у самосталној општини Паланга, изразили су председници Литваније, Летоније и Естоније. Тешко наоружање НАТО-а које ће се користити у војној вежби остаје у балтичким републикама и након завршетка те вежбе.
 

baltik

 

Вилњус, 20. новембар. Балтичке државе намеравају да наставе ширење присуства НАТО савезника у том региону. Овај заједнички став изразили су на традиционалном годишњем радном састанку у самосталној општини Паланга председници Литваније, Летоније и Естоније- Далија Грибаускајте, Рејмондс Вејонис и Томас Хендрик Илвес.

 

„Сложили смо се да ћемо заједно настојати да повећамо средства, број војника стационираних у региону, као и број савезничких војних возила“ – рекла је Грибаускајте. Према њеним речима, у овој области су већ остварени „добри резултати“. „Прва тура војне опреме из САД ће бити размештена у Литванији ове године“ – изјавила је литванска председница.

 

Одлучено је да тешка војна опрема армије САД, које ће се користити на самом крају највећих овогодишњих НАТО војних вежби у Литванији „Iron Sword“ (Гвоздени мач), остане у балтичкој републици. Ово се односи на тенкове Абрамс, пешадијско борбено возило Бредли, војние џипове и друга војна возила.

 

Председници су разговарали о проблемима изазваним миграционом кризом, и истакли да њихове земље „поштују своје обавезе и претходно договорени број избеглица“ из Африке и са Блиског истока. „Међутим, ми се придржавамо заједничког става да о новим обавезама нећемо преговарати“, – рекла је Грибаускајте. Према њеним речима, балтичке земље верују да је тренутно најнеопходније обезбедити заштиту спољних граница Европске уније, регулисати рад центара за регистрацију избеглица у Грчкој и Италији, започети спровођење заједничке визије ЕУ и Африке, као и ЕУ и Турске по питању смањења прилива миграната.

 

Литванија се, у складу са ЕУ квотама, обавезала да у следеће две године прими 1105 избеглица, Летонија – 531, Естонија – 523.