Конференцију за штампу данас у Београду одржао је Савез добровољаца Донбаса, на којој се из прве руке могло сазнати каква је заиста ситуација у Доњецкој и Луганској републици, како Руси доживљавају Србе али и какав став имају према терористичким нападима у Француској.
У Удружењу новинара Србије гостовао је Савез добровољаца Донбаса (СДД), који је у Београд стигао да ојача везе са добровољачким и ветеранским организацијама у Србији и Српској.
„Нисмо овдје случајно. Пријатељство Руса и Срба, али и њихових ратника и добровољаца. Руси су долазили овдје да помажу од деветнаестог вијека па све до ратова деведесетих у прошлом вијеку, а храбри Срби су нама помогли да се одбранимо од Украјине“ – каже Андреј Пинчук, извршни директор Савеза добровољаца и некадашњи министар безбједности Доњецке народне републике.
Украјина какву и даље можемо да видимо само у званичним картама је прошлост, кажу гости из Донбаса.
„Украјина, какву Кијев настоји да представи, не постоји. Земља пуца по шавовима а војни конфликт није завршен, само је замрзнут, јер и даље постоје разлози због којих је побуна и избила. Кијев и даље повремено гађа насеља, диверзанти вршљају по унутрашњости Донбаса, али процес је неминован – Донбас се враћа Русији. Не искључујемо да ће се конфликт појачати, ни да Москва интервенише. Видјећемо шта носи сјутра“ – каже Александар Бородај предсједник Савеза и први предсједник Доњецке Народне Републике.
Храбри али силом „анонимни“ Срби
Руски добровољци, захваљујући којима су Руси и грађани који не желе да буду под Кијевом опстали у Доњецкој и Луганској области, имали су само ријечи хвале за српске добровољце који су им помогли у том послу.
„Нећу наводити ни имена нити бројеве, али ћу рећи да су се храбро борили“ – рекао је Александар Бородај, додајући да зна да би овдје неко могао да има проблема због тога што је био добровољац у Донбасу.
Украјина значи – руска крајина
Андреј Пинчук појашњава да је Украјина какву ми знамо вјештачка творевина СССР-а, и да ће се због тога и распасти на историјске дјелове.
Он подсјећа на у Србији слабије знане чињенице – Донбас је као Доњецко-руска Република у „велику“ Украјину ушао тек 1918, западни дјелови Украјина и Закарпатје тек после 1946, Буковина (дио уз Молдавију) према пакту Рибентроп – Молотов из 1939, када је „ушла“ Ивановско-франковска област…
„Па већ сама ријеч Украјина значи (руска) крајина, а „Украјинци“ су се некада звали Малоруси, и они се сада враћају Мајци Русији“ – каже Пинчук.
За трећег члана делегације, Виктора Заплатина, опуномоћеног представника СДД и бившег команданта пограничне војске Луганска, нема дилеме.
„Народ је рекао своје на референдуму у мају 2014. године, па потом и на изјашњавању у октобру. Људи су по шест, седам сати чекали у реду, на мразу, да свој глас дају Донбасу а не Кијеву“ – каже Заплатин.
Запад третира Русију као земљу другог реда
Донбаски добровољци су свјесни гомиле проблема које имају код куће, од мањка образованих и стручних кадрова у свим сферама, преко покиданих економских веза са Кијевом, а још неразрађених са Москвом, до политичког и правног непризнавања.
„Запад цијели регион, као уосталом и цијелу Русију и Источну Европу, третира као мјесто гдје живе људи другог реда, као „бијели црнци“. То се видјело по извјештавању са фронта у Украјини, гдје су заборављени злочини Кијева, а посебно његовог Десног сектора, а сада се види по мјерењу жртава исламистичког терора. Руске жртве из авиона обореног над Синајем су тек узгред споменуте, а за оне из напада у Паризу се заставе данима држе на пола копља“ – огорчен је Александар Бородај.