„И најшири идеали Запада уски су за словенску душу.“
Ф. М. Достојевски
Око чега се сад свађају Срби? Око тога ко је поставио чију заставу како би показао своје жаљење за жртвама Париза, Русије, Либана… И Србије.
Догодило се толико терористичких напада у последње време… А онда су дошле и свађе међу нама самима. Око чега се сад свађају Срби? Око тога ко је поставио чију заставу како би показао своје жаљење за жртвама Париза, Русије, Либана… И Србије.
Не схватам те свађе. Ту су пале тешке речи против сународника, против Запада, против других народа…
А шта су Руси урадили? Исти они чије жртве је Запад игнорисао, они чији убијени нису били толико вредни колико и они који су изгубили своје животе у Паризу. Управо они који би требало да буду дубоко повређени у својој великој словенској души.
Ти исти Руси су једноставно отишли и оставили цвеће за француске жртве испред амбасаде Француске у Москви.
Ти исти Руси поклањају Французима штене уместо полицијског пса убијеног у париском предграђу Сен Дени, током рације на организатора терористичких напада 13. новембра.
Ти исти Руси послали су поруку исламистима које бомбардују у Сирији натписом на својим бомбама: „За наше“, али и „За Париз“.
А какву реакцију са Запада су ти Руси добили за своје погинуле у путничком авиону? Добили су неукусне, одвратне и ругајуће карикатуре часописа „Шарли ебдо“… Добро, није цела Француска један „Шарли ебдо“, али не видесмо ни друге масовне реакције солидарности са руским жртвама.
А Руси су реаговали душом. Без иједне речи Западу који их је толико повредио.
Зар овај тихи чин, пун достојанства, људскости, љубави према ближњем и Богу, није у ствари окретање другог образа Западу, који је у пуном духовном срозавању?
Светлана Максовић / СтањеСтвари