Готово непримећено прошла је важна одлука Хрватског сабора којом је Здруженим снагама високе спремности из састава снага за брзи одговор НАТО-а одобрен прелазак границе РХ и њихово распоређивање на нашем територију. Истом одлуком одобрено је Оружаним снагама РХ, ангажованима у Здруженим снагама високе спремности НАТО-а прелазак државне границе. Одлука је донесена тихо, на задњој сједници Сабора, уз претходну сагласност председнице Колинде Грабар Китаровић и Владе Зорана Милановића па смо у Банским дворима и на Пантовчаку покушали сазнати због чега је она донесена
У кабинетима председнице Колинде Грабар Китаровић и (техничког) премијера Зорана Милановића истичу како се та одлука, изгласана у нашем парламенту крајем септембра, не треба доводити у везу с овонедељним активирањем чланка 42.7 Лисабонског споразума ЕУ-а, којим је Европска унија де факто ушла у рат, на позив Француске. Хоће ли се НАТО укључити у рат против ИСИЛ-а, још није познато.
Здружене снаге високе спремности жж најспремнији су део унапређених НАТО-ових снага за брзи одговор . Иако поседују способности које се могу употребити за све врсте мисија/операција НРФ, ове снаге првенствено су намењене као средство одвраћања потенцијалног противника, за колективну одбрану и провођење најзахтевнијих операција. Висина спремности ових снага, када су у степену приправности, унутар је неколико дана, зависно о којим деловима снага ВЈТФ се ради.
У кабинету председнице истичу како формирање ВЈТФ-а није везано уз чланак 5. Северноатлантског уговора, за који би у сваком случају требала засебна (нова) одлука у Хрватском сабору.
Осим супротстављања противнику који је већ напао територију Савеза, кажу у Влади РХ, снаге ВЈТФ би се разместиле на границе Савеза и у случају непосредне претње с циљем одвраћања противника и слањем јасне поруке о одлучности Савеза у обрани територија држава чланица. Таква ситуација не тражи нужно активирање чланка 5. Северноатлантског уговора, нити наступање стања непосредне угрожености или ратног стања у чланицама Савеза.
У Банским дворима и у кабинету председнице наглашавају како је Одлука о преласку границе Републике Хрватске оружаних снага НАТО-а и Оружаних снага Републике Хрватске ангажованих у оквиру Здружених снага високе спремности из састава снага за брзи одговор НАТО-а донесена у контексту имплементације Акционог плана за спремност Савеза усвојеног током НАТО-овог самта у Њалесу. На Пантовчаку посебно истичу како за провођење ове Одлуке Хрватског сабора, председница Републике, темељем предлога из МОРХ-а, доноси Наредбе о употреби Оружаних снага Републике Хрватске.
Током тог самита, одржаног у Њалесу у септембру 2014., савезници су одобрили Акциони план за спремност Савеза ж како би осигурали правовремен и одлучан одговор НАТО-а на нове сигурносне изазове. План доноси свеобухватан пакет мера за пружање одговора на промене у европском сигурносном окружењу. План представља највеће појачање ангажмана у оквиру колективне одбране од краја Хладног рата.
Према објашњењу које смо добили у Влади РХ, Акциони план за спремност Савеза састоји се од два дела: мера осигурања – односе се на појачано војно присуство и активности усмерене на одвраћање противника те потврђивање јединствености и одлучности Савеза у одбрани својих граница; мере адаптација – односе се на дугорочне промене везане за савезничке способности, војни постав и степене спремности снага. У кабинету председнице потврђују како су те снаге намиењене првенствено за колективну одбрану и провођење најзахтевнијих операција.
„У ситуацијама изненадне претње, један од првих корака Савеза ће бити слање управо ВЈТФ-а на границе Савеза с обзиром на то да су оне најспремније за брзи покрет и обучене за такве задаће. Надаље, снаге би се могле разместити на границе Савеза и у случају непосредне претње с циљем одвраћања противника“, кажу на Пантовчаку
„Анализом података о процедурама о преласку граница установљено је да процедуре чланица НАТО-а трају дуго те могу представљати сметњу правовременом реаговању Савеза на изненадне претње, односно могу бити препрека имплементацији закључака са задњег самита НАТО-а. Будући да се ради о НАТО-овим снагама високе спремности, потребно је унапред донети одлуку о одобравању преласка границе Републике Хрватске, како би се омогућило правовремено доношење наредаба и осигурало правовремено распоређивање снага. Исто тако, потребно је унапред донети одлуку за прелазак границе дела Оружаних снага РХ ангажованих у ВЈТФ-у ради њихова брзог ангажовања од стране надлежних тела и заповедништава НАТО-а, за време док су те снаге у предвиђеном статусу спремности за деловање“, истичу у Влади Зорана Милановића.
Напомињу како је Одлука о преласку границе Републике Хрватске оружаних снага држава чланица НАТО-а и ОС-а РХ ангажованих у оквиру Здружених снага високе спремности из састава снага за одговор НАТО-а донесена како би се омогућила брза реакција Хрватске у ситуацијама потенцијалне изненадне претње по Савез.
Тиме је РХ ускладила своје поступке са захтевима које пред њу поставља договорени савезнички циљ постизања способности адекватних за одговор на нове сигурносне изазове, конкретно унапређења НАТО-ових снага за брзи одговор које ће у кратком року бити спремне одговорити на могуће претње Савезу као и националној сигурности Хрватске. Наведена Одлука донета је у складу с процедуром коју прописује Устав и Закон о одбрани’, наглашавају у Банским дворима.
Подсетимо, у четвртак је МОРХ у одговору на питање тпортала шта за Хрватску значи активирање чланка 42. ставка 7. Уговора о ЕУ-у, којим је Унија приступила рату, истако како то за Хрватску није аутоматски улазак у рат и да Француска сада још ништа не тражи од Хрватске. Француска још није затражила ни од НАТО-а да подржи рат против ИСИЛ-а.
Хрватска је пролетос прославила шесту годишњицу чланства у НАТО-у.
tportal.hr