Када у Турској припашу јатаган, у Лондону запале томпус и сипају коњак у чашу. Овога пута то ће вероватно изостати
Бранко М. Жујовић
Највећи противник Срба на Балкану у XIX веку, па и у значајним сегментима политике XX века, није био на бојном пољу. Када у Турској припашу јатаган, у Лондону запале томпус и сипају коњак у чашу. Жар у скупоценом дувану, а дим на Леванту. То је, такорећи, константа британске или данас опште западне политике. Тако се вековима у крви и ватри „решавало“ Источно питање.
Разуме се, Велика Британија, односно данас запад, немају директне везе са обарањем руског бомбардера у Сирији. Руски авион Турци су оборили у напону неоосманског уверења да су превазишли статус анадолских ловаца на Курде.
Када је безбедност у питању, они желе ширу, регионалну, неоосманску улогу. Притом рачунају на своју солидну ужлебљеност у интересе запада, епидемију страха од Русије, појачана исламистичка осећања у самој Турској и исламистичке савезнике у Сирији и даље, према Каспијском мору, али и оне балканске, из БиХ, са Косова и Метохије, Македоније и Албаније.
Па ипак, чини се да су се овога пута Турци затрчали. Због крвавих терористичких напада у Паризу, запад ће, овога пута, врло тешко припалити томпус. Француска је напросто превелик улог за атлантисте.
Ко зна колико снажно рачуница вуче Вашингтон и Лондон да додатно запрже чорбу на Блиском истику, али ће, зарад мира у стартешки важној европској кући, одустати од безрезервне подршке неоосманским исхитреностима. Због тога су САД неодређено саопштиле да Турска има право на одбрану ваздушног простора.
Из таквог става запада, који не нарушава савезништво, ипак произилази кључно питање: у којој је мери руски бомбардер угрозио турски ваздушни простор, ако, по свој прилици, у њега није ни ушао, односно ако је у њему провео 17 секунди, како тврде Турци? Шта више, са запада се сада чује да се такве ситуације решавају другачије.
Седећи на две столице, западној и исламистичкој, Турска упада у замку властите пројекције будућности. Сваки вид неоосманизма води je у тероризам. Било да обара антитерористичке авионе, затвара очи над незаконитом трговином нафтом и (јуче) људским органима или гусеницама гази Курде.
Запад јој, након Париза, неће толерисати потезе у рангу пијаног башибозука. Стара држава и некадашња сила из Мале Азије себи то не сме да дозволи. У противном, ризикује бес Русије и Француске, а то је за њу превише када се узму у обзир опште европске симпатије усмерене ка идеји о антитерористичкој коалицији.