Већ пуних десет дана траје рат саопштењима између Москве и Подгорице.
Заправо, руска страна упозорава да евентуални улазак Црне Горе у НАТО није „пријатељски акт“. Та упозорења су пре свега намењена партнерима из НАТО. Донекле и Американцима, али пре свега Немцима и Французима. Зато су се огласили и руски амбасадор при НАТО, и МИД, и Дума.
У осетљивом тренутку када се формира коалиција против Исламске државе, Русија подвлачи да се све приче о проширивању НАТО морају оставити по страни. Посебно је то битно у случају Црне Горе.
Јасно је да улазак Црне Горе у НАТО нема неопходну подршку у јавном мњењу. Уколико би се десило да ова земља приступи НАТО-у само захваљујући одлуци Скупштине, Црна Гора би ушла у период дуге дестабилизације са несагледивим последицама.
То није у интересу нити Русије, нити водећих чланица ЕУ.
Поруку Русије су добро разумели у Берлину и Паризу. Међутим, нису је разумели у Подгорици. Несретни Монтенегрини су умислили да се руски амбасдор, МИД и Дума обраћају њима. Зато су почели да отписују Русији и ратују са Москвом саопштењима за јавност.
Као да у Русији нико не зна да се Мило Ђукановић и његово друштво ништа не питају!? Као да од власти у Подгорици зависи да ли ће НАТО позив бити упућен или не? Црна Гора је тако, због неразумевања и незнања ушла у још једну конфронтацију са Русијом. Да није тужно, било би смешно.