Губитак нашег авиона представља „тренутак истине“ и коначно „разоткривање“ у чудној, нелогичној ситуацији у којој милиони руских грађана проводе драгоцене дане свог одмора у земљи која против њих води тајни рат. Испада да овај рат, на неки начин, плаћају саме жртве.
По први пут је „турски траг“ био видљив током конфликта у Карабаху. Тада су Турци били заинтересовани за дешавања у Абхазији. Лабудова песма је постао Крим, где су украјински службе безбедности, уз велику љубав и подршку Турске, у први план избациле „кримско-татарско“ питање као противтежу „руском питању“.
Турци су играли „на дуге стазе“, полако, памтећи Кучук-Кајнаџирски уговор из 1783 године, по коме Крим не може припасти трећим земљама нити бити независтан. По свему судећи, Украина је припремала непријатно изненађење.. Међутим, Москва је у предности над Анкаром.
Наиме, између Карабаха и Крима је дуга историја кавкаских ратова. Посета Дудајева Турској, виле познатих господара рата на обали Средоземног мора, хуманитарна помоћ у којој је звецкало турско оружје и муниција. Новац намењен рату је у великој мери прошао кроз Турску. А портпарол Дудајев, Чеченац по националности, постао је турски држављанин. Он је именован за амбасадора Чеченске републике Ичкерије у Анкари. На турском тлу су откривене десетине „центара исламског поретка“, где су терористи припремани да наставе рат у Чеченији. Кроз ове логоре је прошло око 5 000 терориста. Од почетка „другог чеченског рата“, учешће турских бораца је било „уобичајено“. Руска војска је истребила читаве војне јединице, што показују лешеви, пронађени документи, писма од спонзора.. Али то није омело турске власти да се „спријатеље“ са Русијом.
Од како је отпочео рат у Сирији, сви само понављају – „секуларна држава“, а у демократској Европи је организован специјални третман за један од најбруталнијих режима верског – ИГ. Чувена рупа на граници, поред које је срушен наш авион, је постојала дуги низ година у турској покрајини Хатај. Истовремено, сама граница, осим дела где је лоцирана „рупа“, ојачана је на три нивоа – стубови, ограде, бункери, ровови. И у том ушминканом модерном утврђењу постоји велики отвор за све који желе да учествују у стварању „исламске државе“ (која је забрањена у Русији). Чудно, зар не? Ова рупа је најкориснија исламистима са северног Кавказа. Турска је одлично организовала бесплатан превоз терориста, са руским држављанством, у оба правца. И нико на власти није питао шта у провинцији Хатај раде држављани Руске Федерације. Мора тамо нема, а ни посла – Турска је добро позната по томе да тражи стране раднике.
Али никоме из турских власти није стало до проблема Русије. Турска јасно одваја бабе и жабе – џихад је са једне стране, туризам и пријатељства са Русијом са друге – и потпуно су одвојени. И они лукаво држе ову позицију, док се на рупи на граници није појавила реална претња. Тада су нам отворено забили нож у леђа, по први пут током десет година тајног рата..
Дмитриј Стешин