Јесте ли приметили да запад, када говори о Косову и Метохији, никада не излази из историјског оквира који почиње и завршава се сатанизованим Милошевићем? Када се кити стандардима пред Балканом, запад никада не излази из оквира Европске уније. Чему помињати шире историјско порекло данашњих стандарда које обухвата пљачку колонија, експлоатацију туђих природних богатстава, продају опијума (наркотика) и насиље уопште?
Бранко М. Жујовић
Недавна истраживања у Србији показала су да Срби воле Русију и верују јој, али би најрадије живели на западу. Ма колико питања у оваквим истраживањима била стварна, одговори на њих увек су добрим делом или претежно хипотетички. Зашто? Зато што се између хтења и могућности испитаника пружају ограничења, границе, прави бедеми сачињени од услова, прописа и наметнутих решења која нас чине политичким мазохистима.
Срби и остали грађани Србије зато коначно треба да схвате да већ 15 година живе по европским стандардима, дакако оним који су намењени њима. За последњих 15 година све владе Републике Србије, укључујући и кабинет Војислава Коштунице, састављане су искључиво вољом кључних западних сила. Надам се да у децембру 2015. године српској јавности не треба доказивати ову ноторну чињеницу и објашњавати феномен директног утицаја западних амбасада на српске владе.
Ако то већ јесте тако, а јесте, јер се та врста утицаја више и не крије од јавности, не може се а не приметити да је запад (ЕУ и САД) итекако знао да присили и/или приволи све српске владе да изађу у сусрет његовим кључним спољнополитичким интересима. Када би нека влада показала засићење или одбила да то учини (Коштуница у случају Космета), играчи би се смењивали. У исто време, запад ништа конкретно и кључно није учинио да се Србија европеизује изнутра. Српска партитократија, наиме, западу је идеална база. То је непресушан извор неоколонијалног капитулантског духа, нејединства и будућих (алтернативних) кадровских решења, систем који девалвира вредност нације и њених интереса. Шта ће вам држава, ако јој управно ткиво чине махом нестручни примачи плата одани партији у којој су тренутно, а не високом идеалу државе?
Техника савремене манипулације почива на одабиру микро-историјског контекста у који се сабијају полуистине, лажи и такозване (европске) вредности. О стандардима живљења, зато, треба просуђивати ширим историјским, друштвеним и политичким освртом, а не компресованим полуистинама и лажима.
Јесте ли приметили да запад, када говори о Косову и Метохији, никада не излази из историјског оквира који почиње и завршава се сатанизованим Милошевићем? Чему стварна историја тог проблема: тероризам, качаци, Призренска лига, раније албанске побуне, насиље и сепаратизам с почетка осамдесетих година?
Када се кити стандардима пред Балканом, запад никада не излази из оквира Европске уније. Чему помињати шире историјско порекло тих стандарда које обухвата пљачку колонија, експлоатацију туђих природних богатстава, продају опијума (наркотика), извоз и расподелу насиља уопште? Ако говори о концентрационим логорима, запад ће се ограничити на Адолфа Хитлера и Други светски рат. Никада неће поменути „еугенику“ и прве немачке концентрационе логоре на тлу Африке, са самог почетка XX века, знатно пре Првог, а камоли Другог светског рата.
Срби треба да почну да се понашају као људи – слободни грађани, а не као политички адолесценти. Нема европског раја. Постоје европска питања и европски проблеми. Постоје и остаци Србије које треба преточити у органску целину, привредно успешну, демографски напредну, културно развијену, моралну и одлучну, смислено утаборену у цивилизацијски круг ком припада.
Када бисмо уважили предочене чињенице, не бисмо исказивали располућену свест кроз резултате анкета и истраживања. Не бисмо уживали мазохизам као стање политичке свести и не бисм имали безвољну, псиромашену већину коју урнише партитократска мањина. Тада би резултати анкета били важни нама, а не само креаторима наше неоколонијалне стварности.