Печенеги су били словенско племе, номади. Они су имали своја насеља где су проводили зиму, лежећи крај пећи и уживајући у нези и нежности. Из тога је и произашао њихов надимак – ПЕЧеНЕГИ!
Печенеги су се прославили тиме што су убили великог ратника Кнеза Свјатослава, тачније СВЕТОСЛАВА (од СВЕТ СЛАВИ).
Наиме, дошло је до закључења мира у дугом рату са Ромејским царством (Византијом), када је, наизглед неизбежан, пораз Светослав претворио у још једну победу. Мала кнежева дружина је задала тежак ударац царевој војсци и наставак рата би оставио Цара без војске. Окружен пратњом, Светослав је, натоварен оружјем и пленом, напустио бугарске земље. На путу ка кући, у близини Дњепарских брзака на острву Хортица, велики део његове дружине, од којих је већина крштена у грчкој вери, га је оставила. Ноћу, док су спавали, оне ратнике који су остали верни Кнезу напали су Печенеги.
У овој последњој бици су погинули скоро сви ратници који су остали верни Кнезу Светославу, укључујући и самог Кнеза. По предању, од одсечене главе Кнеза Светослава је печенешки Кнез направио себи чашу, опточивши је сребром и златом.
У једном од каснијих извора, појављује се необичан детаљ – ту чашу печенешког кнеза су касније кнежевски парови користили пре зачећа деце. Пре него што би младенци пошли у постељу, Кнез и Кнегиња су наизменично пили из те чаше, заклињући се: „Нека наша деца буду попут њега.“
Из књиге Александра Новака «Заборављене чињенице древне Русије»