Црна Гора је недавно добила позив за учлањење у НАТО.Шта је ту чудно, посебно за Русију? Због чега смо изненађени? Зар то није пут којим је Црна Гора кренула још 1997 године након прозападног пуча у владајућој Демократској Партији Социјалиста, када је Мило Ђукановић постао неприкосновени владар земље и народа.
Данас слушамо изјаве разних руских стручњака који су запањени овим што се догађа. Једни говоре о издаји, други се питају колико ће Црна Гора изгубити од одласка руских туриста и инвеститора, трећи се питају колико је руског капитала уложено у Црну Гору.
На жалост Русија у својим спољнополитичким анализама није водила рачуна о последицама референдума из 2006 године. Још од 1998 године Мило Ћукановић је, веома успешно лобирао у Кремљу да се Русија не меша у унутрашње црногорске прилике. Један од лидера опозиције Небојша Медојевић сматра да је Русија директно помогла Црној Гори око осамостаљења од Србије.
Црна Гора је постала независна након референдума 2006 године. Приликом тог референдума доказане су бројне неправилности. Међутим посматрачи Европске уније Мирослав Лајчак и Франтишек Липка признали су резултате референдума. Претходно је 2003 године потписан „Београдски споразум“ којим је престала да постоји тадашња Југославија и формирана нова државна заједница којом је Црна Гора добила право да за три године спроведе референдум а у којој се Црна Гора понашача као независна држава. Да понижење буде још веће тај споразум је писао бивши генерални секретар НАТО Хавијер Солана који је наредио бомбардовање Југославије 1999 године.
Сво то време Русија ништа није радила.Сматрала је да се улагањем инвестиција могу ствари довести на место не водећи рачуна о идентитету. И заиста након осамостаљења руске инвестиције су почеле да стижу у Црну Гору, а на црногорској ривијери масовно су постављане табле са рускојезичном ћирилицом. Такође Ђукановић је обећао Русији да ће Црна Гора у складу са својом традицијом увек бити у пријатељским односима са Русијом. Проблеми су почели тек средином 2014 године кад је Црна Гора увела Русији санкције у складу са својим „евроатлантским путем“.
Међутим стварни проблем нису биле инвестиције него идентитет.Одмах после референдума српску аутохтони ћирилицу, без обзира на рускојезичне табле заменила је латиница. А српска ћирилица је представљала идентитет народа у Црној Гори и само она, а не капитал Дерипаске је могла задржати Црну Гору у Руској орбити.
Највећи проблем за данашњу Србију и Русију је у томе што део аутохтоног народа хоће да постане нешто друго. И не само друго него и непријатељ остатку сопственог народа. Ако Црногорац каже да није Србин он ће сутра постати антисрбин исто као и Украјинац који каже да није Рус постаје антирус. Због тога прича о братским народима није могућа. И ови проблеми се не могу решити инвестицијама. Украјина је најбољи пример за то.
Црна Гора је кроз сву своју историју, као и Србија била не само изразито проруска него и једини представник руски на балкану.Црна Гора је кроз сву своју историју увек била српска држава. Изузетак је период од 1997. године до данас.
Данас Црна Гора добија позив за НАТО. Због тога један део народа без страха од режима излази на улице 24 октобра ове године. Тај митинг режимска полиција гуши примењујући репресивне мере, а том приликом за организацију митинга оптужује Русију и просрпске организације. Испоставило се да осим опозиције и народа нико други није стајао иза митинга.
У последње време у Русији се много говори о „обојеним револуцијама“. Говори се како запад то „одлично ради“ а „Русија ћути“ и не уме да примени исте методе. Због тога, кад се у Подгорици појавио први митинг многи су говорили да је то „мајдан“ и питали се „ко стоји иза тога“.
Поставља се питање шта Русија да ради? Историја говори да овакви поступци нису непознати и самој Русији, Најбољи пример за то је Лењинова револуција којом је срушена претходна империја. Само је могуће да би у том случају Русија била изједначена са својим непријатељима.
Међутим Русија се и до сад оптуживала за све. Која је разлика да ли је она „присајединила Крим“ или „анексирала Крим“? Која је сврха оптуживати Русију за кршење међународног права кад оно не постоји од бомбардовања Југославије 1999 године.
Моменат позива Црне Горе у НАТО представља велики пораз и српске и руске геостратешке политике.Од момента позива до учлањења проћи ће само пола године. Због тога Русија нема много времена за анализу тога што је било него је неопходно тражити излаз из новонастале ситуације.
Без обзира на сву режимску пропаганду већина народа у Црној Гори је против уласка у НАТО. Међутим власт покушава да улазак у НАТО легитимизује преко парламента а не на референдуму. Из тог разлога само масовни протести могу да делегитимизују НАТО.
За Русију ово је последњи моменат да одреагује.Не треба да буде неми посматрач, за себе немилих догађаја, него да помогне Црној Гори и да обезбеди дугорочно свесрпско обједињавање на балкану.Геостратешки она пре свега штити себе тако што помаже геостратешко обједињавање јединог братског народа на балкану.
Стеван Гајић