Америка је одлучила да пошаље око 10.000 војника у Ирак да пружи подршку јаким силама из Заливских држава које тренутно броје 90.000 војника, упозорила је ирачка опозициона посланица Анан Фатлави. Она тврди да је план начињен током посете америчког сенатора Џона Мекејна Ираку.
Током састанка у Багдаду 27. новембра, Мекејн је рекао премијеру Хајдеру Абадију да се о тој одлуци „не може преговарати”, тврди Анан Фатлави, шефица опозиционог Ирада покрета.
„Сто хиљада страних војника, укључујући и 90.000 из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Катара и Јордана, и 10.000 војника из Америке биће распоређено у западним регионима Ирака“, тврди шефица Фатлави.
Она је додала да је Ирачки премијер протестовао због таквог плана, али да му је речено да је „одлука о томе већ донета”.
Мекејн и његов колега јастреб сенатор Линдзи Грејем позивали су да се утростручи број америчких војника распоређених у Ираку на 10.000, а такође заговарају слање истог броја војника у Сирију да се боре против ДАЕШ-а. Американци би подржали 90.000 војника међународних копнених снага које би претежно чинили сунити из арапских земаља попут Египта, Турске и Саудијске Арабије.
„Овај регион је спреман да се бори. Овај регион мрзи ДАЕШ. Цела регија жели да Асад оде. Дакле, постоји могућност да се под америчким вођством ураде две ствари: да се зада ударац ДАЕШ-у и да се Асад примора да оде“, тврдио је Грејем током заједничке посете Багдаду у новембру.
„Саудијска Арабија, Египат, Турска — имају регионалне армије и они ће ићи у борбу ако оставимо уклањање Асада на столу. Већина борбе одвијаће се у региону, додао је он.
САД тренутно има око 3.600 војника у Ираку, укључујући и 100 војника распоређених за специјалне операције. Бела кућа оклева да изврши велику копнену операцију, наводећи као разлоге велике трошкове и губитак људства као и могуће политичке последице онога што ће амерички противници представити као још једну западну инвазију на арапски свет.
Мекејн-Грејемов план такође представља ризик од директног сукоба између коалиционих снага, с једне стране, и Русије и Ирака, с друге, који и војно помажу Асадову владу и не могу остати изван борбе.
То додатно добија на значају после обарања руског бомбардера на турско-сиријској граници, што Москва сматра забијањем ножа у леђа.
Багдад је такође забринут због турског присуства на својој територији након што је Анкара послала трупе у западни Ирак и одбила да их повуче, упркос ирачким протестима.
(Спутњик)