Степинац је одмах по уласку Немаца у Загреб 10. априла 1941. подржао оснивање НДХ, пружао подршку усташком режиму, а 1945. борио се за очување тог режима.
У његовом седишту у Каптолу, после рата нађена је усташка документација и злато које су усташе опљачкале од Срба и Јевреја.
Због сарадње с окупатором и усташама осуђен је на 16 година казне, али је 1951. пуштен у кућни притвор у родно село Крашић, где је као знак подршке Ватикана 1952. добио звање кардинала и где је умро 10. фебруара 1960.
Бозанићева порука је у целини посвећена милосрђу уз подсећање да је почетком децембра започела Света година Изванреднога јубилеја милосрђа, а на празник безгрешног зачећа блажене Девице Марије.
Тога дана, додао је, папа Фрања у Риму на Ватиканској базилици отворио је Врата милосрђа.
Бозанић је објаснио да се време Божића на више начина повезује с вратима.
„Врата су знак дома, препознавања, ишчекивања; врата су слика надања, доласка, сигурности; врата су стварност која обухваћа: сећања и повратке, ослонце у дилемама садашњости и циљеве нашег хода усмеренога према будућности“, навео је Бозанић.
У божићној поруци коју је упутио верницима кардинал Римокатоличке цркве Јосип Бозанић, истакао је да се црква са поуздањем препоручује помоћи Алојзија Степинца за кога је рекао да је одраз „лица милосрђа“ у савременој историји хрватског народа.