Последњег дана експедиције, најмање спреман члан екипе изгубио је снагу, па је силазак с врха од 2 521 метар трајао седам и по сати, по мрклом мраку.
Ово је врхунац наше голготе. Прешли смо за дан 54 километра успона и спуста по снегу. Много је неприступачан и тежак Кајмакчалан – каже Марко Николић, вођа екипе која се јуче поподне после две недеље вратила у Београд.
Тринаест и по сати трајали су успон и силазак с највишег врха планине Ниџе (2.521 метар), на македонско-грчкој граници, који је био једна од најважнијих кота на Солунском фронту за време Првог светског рата.
Екипа експедиције „Албанска голгота, сто година касније” одлучила је да овим успоном заокружи двонедељно путовање, својеврсно ходочашће путевима српске војске у повлачењу преко Црне Горе и Албаније. За првих осам дана прешли су 245 километара пешке, али последњи дан представљао је највећи напор.
Посебно је било тешко спуштање с Кајмакчалана. Марко Марковић је у једном тренутку колабирао. Показивао је прве знаке благе висинске болести и дехидратације. Изгубио је снагу и енергију и због тога је спуст трајао много дуже него успон, по мрклом мраку, од пет поподне до поноћи.
– Он једини из четворочлане екипе нема великог планинарског искуства, па је његов успех утолико већи. Све је прошао што и ми, до последњег атома снаге – истиче Николић, уз подсећање да их је током експедиције пратило лепо време, сунчано, без облачка.
А планина Ниџе, додаје наш саговорник, сасвим је пуста, са доста снега и леда. Свуд около само су трагови вукова и медведа. Иако се бој водио у септембру, деловало нам је нестварно како су наши војници успели да се пребаце преко тако високе планине.
Планинари су успон почели с македонске стране. Превоз до границе обезбедили су им Ђорђе Михајловић и Предраг Недељковић, чувари српског гробља на Зејтинлику, које су обишли у понедељак.
И на граници и у Солуну, видно исцрпљене и преплануле од дугог пешачења по сунцу, многи су их мешали са сиријским избеглицама и нудили помоћ.
О свим изазовима и утисцима са експедиције, а први су који су пешке поновили пут албанске голготе, момци планирају да говоре на предавањима, уз обиље фотографија и видео-снимака које су забележили.
Посебну посету планирају манастиру Високи Дечани, чији су их монаси свакодневно помињали у службама.
Српска војска и избеглице повлачили су се 1915. године по тешкој и суровој зими. Од глади, хладноће и опште исцрпљености страдало је више од 200.000 људи.
Сајт: Албанска голгота