Према истраживању америчког Савета за међународне односе Русија није главна претња за САД, али се у том контексту први пут помиње Европа, преноси Спутњик.
Амерички Савет за међународне односе објавио је осмогодишње „Истраживање превентивних приоритета – 2016“, током којег су амерички експерти изучили и проценили могуће претње националној безбедности или националним интересима САД у следећој години.
У истраживању је учествовало више од 500 стручњака.
Од готово хиљаду примера могућих нових сукоба у свету или ширења постојећих, изабрано је 30 који су потом распоређени по категоријама високог, средњег и ниског степена претње за САД.
Међу првостепеним претњама за САД су, пре свега, појачавање војних дејстава у Сирији, могући напади с великим бројем жртава у САД или некој њеној савезници, рушилачки сајбер напад на инфраструктуру, тешка криза у односима са Северном Корејом, јачање сукоба власти Турске и Курда, јачање сукоба Израелаца и Палестинаца, политичка подела Либије.
Како је навео један од главних аутора истраживања Пол Стејрс, на списку првостепених претњи већина је на овај или онај начин повезана са Блиским истоком.
Европа је први пут међу водећим претњама.
Поред тога, први пут у историји овог истраживања као претња се појавила „политичка нестабилност у Европи, услед прилива миграната, јачања социјалне нестабилности, напада терориста или насиља према избеглицама и мигрантима“.
Она је такође проглашена претњом првостепене важности.
Ширење сукоба Русије и Украине је, уместо прошлогодишњег високог, добило средњи приоритет. Разлог за овакву одлуку је, пре свега, примирје у Донбасу.
На списку претњи умереног значаја први пут се појавио могући сукоб Русије и неке од земаља НАТО-а.
Са списка првостепених претњи на списак средњих доспео је и сценарио могућег сукоба Кине и њених суседа у Јужном кинеском мору.
На списку најмање озбиљних претњи нашли су се пре свега могући сценарији политичке нестабилности у Саудијској Арабији или Конгу, као и могуће обнављање активности бораца-исламиста у Русији, услед борбе против ДАЕС (такозване «исламске државе»).