„Међународни тероризам мења свој облик, али остаје главна претња Организацији Уговора о колективној безбедности (ОДКБ)”, истиче Александар Хроленко.
У Москви је 21. децембра одржана седница Савета колективне безбедности ОДКБ која је углавном била посвећена заједничкој борби против међународног тероризма. На самиту су учествовали председници шест земаља ̶ Русије, Јерменије, Белорусије, Казахстана, Киргизије и Таџикистана.
Политички правац ОДКБ није се суштински променио за годину дана упркос непријатељском притиску Запада и активирању терористичких група у зони геополитичких интереса седам земаља савезница. У центру пажње остали су јачање регионалне безбедности, борба против међународног тероризма и јачање саме ОДКБ.
Најважније одлуке на сличном самиту одржаном пре годину дана такође су се тицале борбе против тероризма, механизма за кризно реаговање и састава Колективних снага за брзо реаговање.
Карактеристике савременог тероризма
Тенденције у развоју кризних ситуација у свету на иницијативу САД и НАТО-а су очуване. Ипак, граница између аматерског тероризма и политике одређених држава и данас је сасвим нејасна. То се види на примеру „горућег” блискоисточног троугла (Сирија ̶ Турска ̶ Ирак). Амерички геополитички експерименти на овим просторима отишли су толико далеко да сада Турску, савезницу НАТО-а, чак и у Пентагону називају сметњом у борби САД против Исламске Државе (ИД, забрањена у Русији).
И заиста, амерички програм ограниченог финансирања и наоружавања тзв. умерене сиријске опозиције (створене за борбу против законито изабраног председника Башара Асада) турске власти претвориле су у свеобухватан програм војно-техничке подршке разним екстремистичким групама. Турска је успут, схватајући опасност од развоја догађају у Сирији по либијском сценарију, одлучила да припоји поједине територије сувереног Ирака. Брисел је притом дао само моралну подршку турском лидеру, а Вашингтон се ограничио на редовне позиве на мир.
Након обарања Су-24 изнад територије Сирије, Министарство спољних послова Руске Федерације изјавило је да турске акције представљају реалну претњу руским грађанима. Турска подршка терористичким групама у Сирији постала је очигледна целом свету 24. новембра.
И савезници Русије у ОДКБ су изразили солидарност и подршку ставу Москве у вези са овим инцидентом. Министарство спољних послова НР Кине назвало је рушење Су-24 губитком на плану међународних напора у борби против тероризма, будући да је оборени руски бомбардер на захтев сиријске стране уништавао инфраструктуру терориста у тој земљи. А Норвешка је још у јулу располагала информацијама да Турска купује нафту од ИД.
Могло би се рећи да је постигнут међународни консензус у правцу Турске. Дошло је време да се делује и предузму мере против присталица терориста у редовима алијансе. Нажалост, НАТО је само потврдио неповредивост турских граница и ојачао противваздушну одбрану земље коју је захватио грађански рат (са Курдима). Рекло би се да је баш у циљу успостављања мира премијер Турске 22. децембра изјавио да намерава да пошаље додатне снаге на север Ирака без легитимног разлога.
Чланови Савета колективне безбедности ОДКБ имали су 21. децембра довољно тема за размишљање. Позив свим државама да обавезно испуне захтеве антитерористичке резолуције УН био је веома конкретан.
Шефови држава чланица ОДКБ изразили су у свом саопштењу противљење политичким, верским, етичким и другим оправдањима терористичких напада, масовних убистава људи и уништавања историјских споменика. ОДКБ је предложила формирање широке међународне коалиције за борбу против тероризма на основу норми и принципа међународног права и одредби Повеље УН.
Безбедносни приоритети
На политичком нивоу и на нивоу активности специјалних служби приоритет ОДКБ у блиској будућности остаје борба против терористичке групе ИД и одржавање стабилности евроазијског простора.
На самиту ОДКБ подржани су напори међународне заједнице у борби против тероризма у Арапској Републици Сирији. Москва је поздравила резолуцију Савета безбедности УН (усвојену 17. децембра 2015. године) о борби против финансирања терористичких група. Само новац омогућава тој хидри израстање нових глава уместо одсечених. Упоредо са уништавањем извора финансирања екстремиста, ОДКБ развија и комплексну борбу против терористичке идеологије (уз учешће државних органа, јавних институција, медија и верских заједница). ОДКБ истовремено изражава намеру да доследно ојачава Колективне снаге за брзо реаговање.
Одбрамбени потенцијал ОДКБ чине оружане снаге свих држава чланица. Коалиционе снаге намењене су брзом реаговању на сваку претњу по безбедност тих држава.
Регионалне групације створене су ради развоја система колективне безбедности у Источноевропском, Кавкаском и Централноазијском региону. Све групације обједињене су у Колективне снаге за брзо реаговање које броје више од 20 000 војника.
На седници Савета колективне безбедности ОДКБ такође је одржан разговор у уском кругу у коме су учествовали председник Јерменије Серж Саргсјан, председник Белорусије Александар Лукашенко, председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, председник Киргизије Алмазбек Атамбајев, председник Русије Владимир Путин и председник Таџикистана Емомали Рахмон. Потписан је читав низ заједничких докумената, укључујући и оне о избору генералног секретара ОДКБ (до 1. јануара 2017. године на тој функцији биће представник Русије, Николај Бордјужа), ротацији службених лица и прерасподели средстава према појединим ставкама предрачуна расхода.
Организација Уговора о колективној безбедности данас окупља Јерменију, Белорусију, Казахстан, Киргизију, Русију, Таџикистан и Узбекистан. Циљеви ОДКБ јесу заштита на колективној основи, јачање мира, међународна безбедност и стабилност и територијална целовитост и суверенитет држава чланица.
Русија данас / Александар Хороленко
Превод са руског: Невена Бића