Протести Демократског фронта су имали врло успешну и узлазну фазу од свог почетка 27 септембра све до великог митинга у Никшићу одржаног 28 новембра.
У тих два месеца они су грубо посматрано прошли кроз три фазе: прва је била у оквиру свакодневних двадестодневних протеста испред Скупштине, све до 17 октобра када их је полиција насилно растерала. Потом следи „стресна седмица“ 17-24 октобра, која је између осталог имала и два изузетно масовна скупа у Подгорици 18 и 24 октобра, што би се могло назвати другом фазом протеста ДФ. Трећа фаза је трајала током новембра месеца и она је подразумевала скупове по унутрашњости Црне Горе (Херцег-Нови, Беране, Бар, Пљевља, Бијело Поље, Даниловград и напосле велики митинг у Никшићу) уз перформанс који је одржан у Подгорици 15 новембра. Сав овај несумљиви капитал ДФ ненасилног отпора и изграђеног заједништва у оквиру фронта (упркос одређеним програмским разликама, посебно по питњу ПЗП) је на неки начин добио велики изазов позивницом коју је Црна Гора добила 2 децембра од НАТО.
Чини се сада при крају децембра да су у ДФ успешно пребродили и овај изазов, и да је децембар донео нову фазу у организацији протеста. Наиме до тада су се питање односа према НАТО као и нека друга у којима не постоји потпуно програмско јединство међу свим чланицама ДФ, стављани у други план. Такође фронтовци су управо након митинга у Никшићу дали извесну паузу у својој организацији протеста, нарочито по питању организовања њихове поново у Подгорици, што је најављено, пошто су дали шансу осталој опозицији да издејствује уступке од режима у преговорима које је почела водити преко Кривокапића. Поставило се питање како организовати антинато демонстрације ДФ ако ПЗП у свом програму се томе не супротставља.
Вероватно да у ДФ нису много очекивали од преговора опозиције са режимом по питању прелазне владе и других потенцијалних уступака у вези будућих избора. Ипак њихова спремност да се застане на неко време са наставком протеста показала је спремност ДФ на тражење компромиса. Могућност у техничком смислу да ДФ преговара са режимом је пак била знатно отежана, због става који су начелно заузели да у томе неће учествоати након 24 октобра, а и режим је подигао више кривичних пријава против најугледнијих челника ДФ под различитим изговорима (поводима). У том правцу преговоре Кривокапића и дела опозиције у ДФ су дочекали као шансу да се потражи компромис или пак макар смањење тензија, а чак и у случају краха преговора да се ситауција изведе на чистац како са аспекта улоге режима, тако и са аспекта спремности остатка опозиције да уђе у неки од облика борбе за прелазну владу или макар за демократске услове изласка на изборе У међувремену се показало да власт, а посебно ДПС није спремна на компромис, јер су преговори разочарали чак и челнике Демоса и остале опозиције, а СНП је незадовољан напустио даље преговоре.
У том правцу је у Подгорици током средишњег дела децембра одржано три протестна скупа, и то један антинато, и два у реализацији ДФ, чиме су фронтовци наставили своје протесте. Антинато скуп у Подгорици од 12 децембра је у свему успео, иако на њему није учествовао цео ДФ (ПЗП није учествовала), а врло мало друге опозиције се конкретно придружило овом скупу. Тачније сем нво, неких независних посланика, највећи добитак за организаторе је био у учешћу Момира Булатовића. Истина још неке друге значајне опозиционе странке нису директно учествовале на оваом антинато скупу, али су оставиле могућност свом чланству да као појединци учествују. Овај скуп је у потпуности успео, како својом масовношћу, тако и наступима говорника, сценографијом и изостанком било каквих инцидената и негативности. Најављено је од стране Андрије Мандића наставак протеста на два колосека, једни против НАТО и други као наставак протеста ДФ, а за очекивати је да се можда у оба случаја њима постепено придружује још опозиционих снага.
Када је у питању наставак протеста ДФ против режима, одржана су у кратком року два скупа у Подгорици 20 и 23 децембра и они су у највећем успели. Истина то нису били тако масовни митинзи попут оног од 24 октобра (па и 18 октобра је било знатно више присутних). Они су неодољиво подсећали на перформанс од 15 новембра, када је акценат био на кореографији, сценарију и поруци. Док је рецимо на антинато скупу било између 6-7 хиљада присутних (по неким подацима и свих десет, па и нешто више хиљада), на скупу 20 децембра их је било свега две до три хиљаде, а око дупло више три дана касније. Истина режимски медији од почетка окупљања ДФ још од краја септембра систематски и вишеструко умањују број присутних на његовим манифестацијама и протестима. Интересантно је да је управа полиције дала саопштење за јавност да она заправо уопште током јесени није давала процене о броју присутних на протестима опозиције, па је Милутин Ђукановић из ДФ поставио са правом питање на које се то релевантне полицијске изворе и податке позивају поједини представици медија у својим извештајима о посећености протеста, да ли је у питњу тајна полиција, односно служба државне безбедности, алудирајући на нетачност тих података „по којима се број присутних умањује и десетак пута…“. Да би се разумео апсурд дезинформација које стоје иза режима и његових страних покровитеља који га гурају да уведе земљу у НАТО иако се томе противи највећи део становништва земље, може да послужи и извештај Гласа Америке са последњег протеста ДФ у Подгорици објављен 24 децембра где се каже да по „проценама полиције на скупу је било 300-400 присутних“, иако чак и фотографија уз текст приказује чело колоне, односно само мали део присутних који се на слици види, вишеструко премашује ову карикатуралну процену. Уосталом погледајмо снимак са скупа па и сами можемо видети да се ради о више хиљада грађана, у сваком случају и више од пет хиљада колико су процениле прозападне подгоричке Вијести.
Са антинато скупа 12 децембра где је државна тв известила да о око хиљаду присутних, а било их и до десетак пута више.
Занимљиво је да је државна тв Војводине 16 децембра у потпуности преузела текст црногорског режима објављен истог дана на порталу тв Црне Горе и то од речи до речи да је наводно пропала антинато коалиција, и уз то навела да је на скупу 12 децембра било мало грађана, иако се и из приложене фотографије види да је у питању потпуно испуњен простор испред Скупштине и више хиљада грађана. Невероватно је да државна телевизија Србије из Новог сада, преузима у потпуности памфлет о наводној „пропасти“ антинато кампање од ђукановићевих памфлетиста. Памфлетске глупости у овом контрадикторном тексту који тврди да је наводно „…подухват осмишљен у Руској думи да се преобрати јавно мњење у Црној Гори за војну неутралност..“. Дакле режимски медији прво измишљају да већ постоји већинско опредељење у Црној Гори за НАТО, па онда антинато скупови су фактички покушај да се та већина наводно промени. Они који по аутору овог текста то осмишљавају нису грађани Црне Горе и њене опозиционе странке и део елите који стреми војној неутралности, него наравно Русија. Врхунац лажи је да наводно Нова Српска демократија не жели да учествује у тим скуповима и да је она опет наводно одбила план лидера Демократске народне партије Кнежевића (коме је суфлирала Русија иначе се он тога не би сетио) за антинато демонстрације, иако је јасно да је управо НСД и Мандић стожер и ДФ и антинато активности. Заправо у овом конфузном тексту се потом тврди да је НСД за шире окупљање антинато што демантује претходни натпис на почетку текста да је против. Запрепашћујуће је да државна тв у Србији у Новом Саду од речи до речи преузима овај памглет Ђукановићевих гебелса, и да га чак и не потписује одакле је тај извор. Тако државна тв у Новом Саду постаје саучесник у пропаганди Ђукановића, што само говори да су им спонзори исти.
Децембарски, „раздвојени“ протести опозиције, и то антинато, и они у реализацији ДФ се одвијају у хладнијим временским условима, али и низу других специфичности у односу на њихове претходне фазе. Ипак, они имају свој шарм, метафоричку поруку, „осветљавање државне телевизије“, нове сценографије и остављају снажан утисак и динамику протеста. Снимци на Српској тв у Подгорици, снимци на порталима ју тубе, демантују покушаје режима да лажним извештајима обмањује јавност у Црној Гори и шире о правим размерама деловања и подршке у народу који има опозиција. Жалосно је да у томе учествују, на пасиван, а у овом случају тв Војводине, и на активан начин владајући медији у Србији. Ипак све је јасније да је Ђукановићева политика у ћорсокаку и да ће се ускоро деловању ДФ у неком облику придружити и СНП, а да ће и Демос и остатак опозиције морати да се конкретније одреди према сопственим закључцима о изостанку било какве конструктивности режима у покушају да се издејствује прелазна влада или макар добију гаранти за фер изборе.
Када су у питању антинато скупови, требало би суптилно радити на томе да у њима узму учешћа и оне опозиционе странке које то до сада нису чиниле, али које у том правцу имају спремности и енергије да у неком облику учествују. Најзад читава опозиција има консензус да се у НАТо не може ни помишљати, без макар претходно створене демократског амбијента кога нема, и то обавезног организовања фер референдума којим мора да задовољи све стандарде у том правцу, што аутоматски представља супротност режимском науму да покуша да без референдума на мала врата убаци земљу у алијансу, иако је јасно да се и поред блокаде медија и у изостанку демократског амбијента томе супротставља највећи део грађана.
Др Драган Петровић