Србију ни 2016. не чекају мед и млеко. Прво искушење, по свему судећи, чека нас већ у јануару, када у Београд треба да дође нови амерички амбасадор Кајл. Р. Скот, који ће заменити Мајкла Кирбија.
Он ће донети нови пакет захтева, међу којима ће најважнији бити дистанцирање Србије од Русије и њеног председника Владимира Путина на политичком, војном и економском плану. Уколико Србија одбије да се повинује оваквим захтевима, могло би уследити отварање нових кризних жаришта у нашој земљи, а први пик је Војводина.
Нови амбасадор Скот је специјалиста за Русију и није нимало чудно што га баш у овом тренутку шаљу у Србију, уз Босну и Херцеговину једину земљу у Европи која Русији није увела санкције. Не значи да ће бити тражено да Србија одједном потпуно стане на америчку страну, већ је њихова жеља да то буде урађено у више малих корака – сазнаје “Ало!” у дипломатским изворима. Американце посебно плаши куповина оружја од Русије, коју је Србија најавила, а која би могла бити конкретизована током најављених посета високих руских званичника Београду у првој половини 2016. године, пре свих премијера Дмитрија Медведева. Друга важна тачка која жуља Запад јесте споразум о слободној трговини између Србије и Русије, који је, по њиховом мишљењу, препрека у преговарању у оквиру поглавља 30, које се тиче економских односа са иностранством.
Бивши директор за Русију
Кајл Р. Скот је од 2014. године виши сарадник Стејт департмента у Немачком Маршаловом фонду. Претходно је био генерални конзул САД у Милану од 2011. до 2014. године и директор Канцеларије за односе са Русијом од 2009. до 2011. године. Такође је био заменик шефа мисије САД при ОЕБС-у од 2005. до 2009. и саветник при мисији САД у ЕУ у Бриселу од 2003. до 2005. године. Радио је и при амбасадама САД у Будимпешти, Загребу, Москви и Тел Авиву. Говори неколико европских језика, међу којима руски, хрватски, италијански, немачки, мађарски.
Непристајање Србије да своју спољну политику усклади са политиком САД и ЕУ могло би имати тешке последице за унутрашњу политичку стабилност Србије, а највећа опасност, према добро обавештеним изворима не прети ни у Санџаку ни на југу Србије, већ у Војводини.
Тачно је да у Војводини доминантно живе Срби и због тога се у изазивању кризе не би ишло на међунационалне сукобе, већ пре свега на економске интересе. Била би подстакнута прича да Војводини, која је знатно богатија од остатка Србије, не одговара овакав вид уставног уређења, а у целу причу могли би бити укључени и поједини тајкуни, који би финансијски помогли сепаратистичке странке и покрете – тврди извор. Они који не мисле добро Србији за ово би могли наћи и формалне разлоге у чињеници да је Војводина, као и Косово, имала статус аутономне покрајине у бившој Југославији.
Полемика Кирбија и Вучића
Одлазећи амбасадор САД Мајкл Кирби у једном од опроштајних интервјуа коначно је конкретно открио шта ће САД тражити од Србије када је у питању Косово и поглавље 35. – Не тражимо да Србија призна независност Косова, већ нормализацију односа Београда и Приштине. Шта ће та нормализација на крају тачно значити, на Европској унији је да дефинише, али, по нама, то укључује и чланство Косова у УН – рекао је Кирби. Премијер Александар Вучић одговорио је на Кирбијеву изјаву речима да наша земља поштује политику САД, али да Србија има своју политику, због чега нам “никад није лако да прочитамо” да Косово треба да буде у УН.
Правда