Економски рат који се одвијао током Хладног рата звао се „конкуренција између два система“. Након распада СССР-а овај рат се није зауставио, само је добио отворенију форму. Данас САД воде овај рат чак и са својим партнерима ЕУ и НАТО са само једним циљем- увести светски поредак на основу долара по законима који се одређују у Вашингтону, а не у Њујорку (УН) или Бриселу (НАТО).
Упечатљив пример је америчка Стратегија националне безбедности која је објављена ове године. Она признаје да је за одржавање лидерства неопходно задржати утицај на цене. Напомиње се да такву стратегију има и Русија у Европи али Русију треба унапред окривљивати.
То није изненађујуће- САД чак и не покушавају да сакрију да они као велики лидер не треба да играју по правилима која важе за остале. Они ударају чак и на савезнике не дозвољавајући им да развију економије преко нивоа који одговара САД.
Погледајте, Светска економска криза је кулминирала 2008. године и од ње је највише страдала ЕУ. Од ватре коју је Америка запалила на блиском истоку проблеме имају сви, а посебно ЕУ којој су на све проблеме још пристигли и мигранти ,као и терористичке организације. И неонацистички пуч организован у Украјини такође је имао за прекид сарадње измећу Русије и ЕУ.
Још један ударац за економску независност ЕУ је и пројекат Велике Британије (која, под утицајем САД прети да ће се повући из ЕУ) „трансатлантска трговина и инвестиционо партнерство„. Не узима се у обзир да је европска комисија објавила извештај по коме је од 150 000 испитаника, преко 97%, било против ТТИП.
То није изненађујуће јер цео свет зависи од долара и уклањање баријера (царине тарифе) омогућиће САД да додатно штампају своју валуту и да извозе своју робу на друга тржишта.
У наведеним стратегијама посебан значај има да се у Азији закључи споразум сличан ТТИП , Транспацифичко Трговинско Партнерство (ТТП). Међутим његова реализација наредних година је неизвесна. И рекло би се да партнери не желе да лобирају за ТТП чак ни у Азији.
Одговор на ово питање даје добитник нобелове награде Џозеф Стиглиц назвавши ТТП највећом инвестиционом фарсом. Чућете многе разговоре о ТТП где се каже да је он важан за „слободну трговину“. У ствари је то споразум о контроли инвестиција у земљама чланицама партнерства. То се чини у име најутицајнијег бизнис лобија у свакој земљи. Да не буде забуне, ако погледате најважнија питања, видећете да ТТП не представља споразум о „слободној трговини“.
То јест, пред нама је још један економски рат „моћних партнера“, с успехом САД. ТТП подразумева учешће 12 земаља Аустралије, Брунеја, Вијетнама, Канаде, Малезије, Мексика, Новог Зеланда, Перуа, Сингапура, САД, Чилеа и Јапана.Оријентан на азијско-пацифички регион ТТП не обухвата Кину која са истим земљама планира да изгради своје „партнерство“ као и са Аустралијом. ТТП такође искључује и Русију из истих разлога као и Кину.
Председник Русије Владимир Путин отворено је рекао да се „неколико земаља одлучило за приватне асоцијације које се оснивају у тајности далеко не само од очију сопствених грађана него и других земаља„.
На који начин Русија може да одговори сталним економским ратовима против ње. Одговор је јасан- јачањем односа са Кином. На међународном форуму „Евроазијска економска перспектива“ Сергеј Наркишин је рекао „Сарадња Евроазијске уније са Кином чини перспективнијом и реалнијом идеју о јединственом европском простору од Лисабона до Владивостока“.
Због тога ће Евроазијска економска унија, њена сарадња са Кином и кинески пројекат са земљама Азије -ВРЕП бити алтернатива америчким пројектима.
Санкције које САД, ЕУ, а такође и Украјина уводе Русији само помажу Русији да за 2 до 3 године изгради сопствену економију која ће потпуно моћи да задовољи потребе одбране хране и индустрије ослањајући се на сопствене ресурсе. Такође и државна безбедност не може се гарантовати учешћем у било каквим савезима, само развијеном сопственом економијом која може да издржи сваки економски рат, ако је неопходно и деценијама.
Територија, становништво и природни ресурси Русије омогућавају да се овај модел успешно реализује. Тога су свесни и у САД и због тога су пожурили са државним превратом у Украјини и увођењем санкција Русији јер знају да кроз неколико година то неће бити могуће.
Само Русија за разлику од многих других економским санкцијама уништених земаља, била је у стању да се обезбеди. Многи потенцијали као и златне резерве обезбеђени су на време. Много тога што је било уништено након распада СССР је обновљено, а морал становништва се повећао. Већина народа данас подржава актуелну политику, народ је био спреман да мало и „стегне каиш“, али не и да Украјину препусти на милост и немилост нити да поклекне под притисцима запада.
Дакле, против овакве Русије, у овом рату, противник нема никакве шансе.
Михаил Онуфриенко