Влада премијера Александра Вучића, иако и даље има циљ да уђе у ЕУ, у последње време све више нагиње ка Русији и покушава да са том државом успостави још чвршће односе, оцењују поједини аналитичари. Како објашњавају, тај курс се заузима нарочито због све отворенијих захтева Запада да Србија омекша однос према Косову и заоштри курс према Републици Српској.
Да се званични Београд још више окреће Русији, наговештавало се пре непуна два месеца, кад је премијер Александар Вучић с министрима и бројном привредном делегацијом боравио у посети Москви. Том приликом најављени су бројни пројекти, укључујући и војну сарадњу и куповину наоружања. Осим тога, Вучић је јуче најавио сарадњу с Москвом у више области, али и долазак потпредседника Владе Русије Дмитрија Диме Рогозина почетком јануара, а у априлу и премијера Русије Дмитрија Медведева.
„Све нам је на столу, у свим областима друштвеног живота су отворена питања наше сарадње. Дакле, од индустрије, пољопривреде, културе до, рекао бих – не знам да ли то баш спада у војну сарадњу – ремонтовања руских хеликоптера, што су доскоро радиле НАТО земље Чешка и Пољска. Ако успемо да постигнемо тај споразум, то ће бити од огромног економског значаја за Србију“ – рекао је Вучић.
Такође, премијер је јасно поручио и „да Влада Србије више никада неће јавно иступати против РС, нити ће РС јавно иступати против Србије“.
Промене односа
На све то, водећи српски званичници готово да више и не крију да су били изложени притисцима током преговора Београда и Приштине, а председник Томислав Николић отворено је изјавио да ће се од Србије тражити да призна Косово ако жели у ЕУ.
Аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је Србија у време владавине Бориса Тадића у великој мери покварила односе с Русијом, а да актуелна влада то покушава да промени.
„Ова влада покушава да направи баланс и да однос Србије између ЕУ и САД и Русије буде уравнотежен. До сада је Србија у већој мери била окренута ЕУ, ако гледате у процентима, око 70 одсто је била окренута ка Бриселу у односу на Русију, а сада се то ипак мења“ – каже Анђелковић.
Владислав Јовановић, некадашњи шеф дипломатије СРЈ, каже да Србија води спољну политику тако да се и даље не одриче Путина.
„Чињеница је да Србија освежава сарадњу с Русијом и не одриче се Путина. Зашто би то радила? Русија нам је једини ослонац. Амерички амбасадор је недавно дао изјаву о Косову која би се практично могла протумачити као ултиматум. Даље, најављено је да ће Америка набавити ракете Хрватској, а против кога? Домети тих ракета су до Ниша, а све су гласнији притисци и поводом слабљења РС“ – каже он.
Проблематични потези
Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић упозорава да сви ти потези могу да буду проблематични у односима према Бриселу.
„Треба да се провери да ли је све то у сарадњи са Индивидуалним акционим планом НАТО и у складу са ЕУ, поглављем 31, које се односи на заједничку безбедносну одбрамбену политику. Сем тога, прави се неправедна клацкалица између премијера и председника, председник је тај који је виђен као проруски, а премијер као прозападни. Међутим, премијер оваквим изјавама рапидно губи кредибилитет као партнер у Бриселском споразуму“ – каже она.
Чињенице
Сарадња на више поља:
- Потпредседник владе Русије Дмитриј Рогозин долази у Србију у јануару
- Премијер Русије Дмитриј Медведев стиже у Србију у априлу
- Од 27. до 29. октобра Вучић боравио у посети Москви, са девет министара и 120 привредника
- 8. октобра 2015. одржана војна вежба руске и српске војске „БАРС 2015“
- 14. новембра 2014. одржане две војне вежбе руске и српске војске „Срем 2014“
Јелена Гускова
Веза за будућност
Академик Јелена Гускова, руски експерт за Балкан, подсећа на триста година заједништва Србије и Русије, без обзира на, како каже, повремена разилажења.
„Србија је, нажалост, била сама од 1991. против зла и тај период трајао је 17 година. Руси се тада нису нашли и српска власт од 2000. није била окренута Русији. Све то траје до 2007, када је Русија рекла велико „не“ Ахтисаријевом плану. Данас се Русија труди да покаже да имамо заједничку будућност и садашњост“ – закључује Гускова.