Фото-албум Леди Пеџет предат Архиву Србије

Албум садржи 98 фотографија из Првог светског рата које су до сада биле непознате јавности.  Фотографије су снимљене на територији ратом захваћене Краљевине Србије, као и на фронтовима на којима је дејствовала српска војска.

Album-Ledi-Pedzet-Veliki-rat

Архиву Србије књижевница и новинарка Наташа Марковић уручила је др Мирославу Перишићу, директору Архива Србије, фото-албум леди Пеџет из периода Првог светског рата, саопштено је из Архива Србије. Наташа Марковић је ауторка књиге „Леди Пеџет и њени Срби“, која је објављена у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата.

 

„Албум фотографија сам добила тек ове године, када сам промовисала књигу у Варен хаусу у Лондону, дворцу који је некада припадао леди Пеџет. Фотографије зато нису коришћене у изради књиге” рекла је Наташа Марковић.

 

 

Oригинални албум садржи 98 фотографија које је начинила леди Пеџет током периода Првог светског рата и које су до сада биле непознате стручној и широј јавности. Фотографије су снимљене на територији ратом захваћене Краљевине Србије, као и на фронтовима на којима је дејствовала српска војска током Првог светског рата.

Album Ledi Pedzet Ahiv Srbije

Архив Србије је добио овај драгоцен фото-албум посредовањем историчара Дејана Ристића, стручног консултанта књиге о леди Пеџет, који је истакао да је албум мали по формату, али да је његова историјска вредност изузетна.

 

„Леди Пеџет је била велики хуманитарац, изузетна жена, поштовалац Срба. Њена жеља је била да се фотографије једног дана врате у домовину. Једино место где се овакав албум може чувати је Архив Србије” рекао је Дејан Ристић.

 

 

Др Мирослав Перишић се захвалио на вредном поклону и најавио да ће архивисти наредних дана радити на опису садржаја албума. Леди Пеџет је била енглеска племкиња која је остала упамћена по хуманитарном раду у Србији за време балканских и Првог светског рата. Први пут је дошла у Србију 1910. као супруга енглеског посланика у Београду Ралфа Пеџета. Хуманост је испољила већ у Првом балканском рату, када оснива војну болницу у Београду у којој је радила као болничарка.

 

Почетак Првог светског рата затиче је у Лондону, одакле креће за Скопље, где је предано бринула о рањенима и болеснима тако да је и сама оболела од тифуса. Након повлачења српске војске преко Албаније, одлучује да остане у болници у Скопљу са тешким рањеницима, да би 1916. године била пребачена у Велику Британију.

 

 

„Политика“