Русија је поставила брану турским грађевинским радницима. То отвара велику рупу у грађевинском сектору највеће земље на свету, који многи желе да попуне. Могу ли српске грађевинске компаније да замене Турке, питање је које интересује не само оне наше фирме које су на том тржишту, већ и оне грађевинаре који у Русији желе да потраже своју шансу.
Да би откинули своје парче колача, српски грађевинарима је већ сада потребна помоћ државе која би требало да затражи на предстојећој седници међувладиног комитета за сарадњу Србије и Русије, која ће средином јануара бити одржана у Београду, да нашим радницима брже издају радне дозволе. То је важно јер ће број свих страних радника у Русији идуће године бити смањен у односу на 2015 годину за чак 22%. Руска влада је одобрила за 2016 годину квоту за стране раднике од око 214 000 радних места.
У чему је досад била предност турских компанија у односу на наше? Прво, ми немамо тако велике фирме као што су турске. Њихова предност је и то што имају подршку својих банака. Многе од већих турских компанија су спремне да почну да раде без добијања аванса.
«Осим што имају подршку својих банака, неоспорно је да су водеће турске фирме у Русији финансијски јаче, боље организоване од наших и имају више своје технике. Осим тога, на тендерима не обарају једни другима цене. Што се тиче радника, и Турци као и наше фирме користе углавном радну снагу из централне Азије и из бивших совјетских република», објашњава Сашко Ђорђевић, грађевински инжењер из Ниша, који годинама ради у турским компанијама у Москви. Он тврди да, ако се компаније чији су власници Срби боље не организују, ширење на руском тржишту остаће само неостварени сан.
Један од наших најугледнијих грађевинара у Русији, др Десимир Међовић, који је са својом компанијом „Соут брук“ направио седам хотела у Сочију, каже да су наши мајстори и даље бољи од Турака у завршним радовима.
«Објективни је проблем што су Турци и досад добијали послове, јер су имали ниже цене од нас. Сада кад је рубља значајно девалвирала, инвеститори настоје да објективно смање вредност грађевинских радова. У време пливајућег курса рубље врло је ризично потписивати уговоре у домаћој валути, јер се у једном тренутку код нове девалвације може све изгубити и доћи у тешку финансијску ситуацију», објашњава Међовић.
Српски грађевинар, са дугогодишњим искуством у Русији, инжењер Милун Мишковић, каже да би било јако добро да се Срби припреме за заједнички наступ ако буду учествовали на тендерима за развој града поред космодрома „Источни“.
«Добијено поверење се не сме изневерити. Због тога би морали да се озбиљно организују, од одабира радника па до организације градилишта. Не сме се дозволити да мешетари радном снагом шаљу као грађевинаре људе који немају појма о том послу. На жалост, таквих случајева је било доста у Сочију, па је наша амбасада у Москви морала да интервенише више пута», каже Милун Мишковић.
Космодром „ИСТОЧНИ“ велика шанса
На седницу међувладиног комитета за сарадњу Србије и Русије, одмах после празника, у Београд стиже потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин, који је предложио да српски грађевинари учествују у градњи објеката у граду где би живели запослени на космодрому „Источни“, као и њихове породице. Тај град ће имати више од 30 000 становника. Биће то прилика да се још једном поразговара о тој идеји, а да се затим направи реална анализа које то наше компаније заиста могу да учествују у тим пословимa.