Патријарх Иринеј упитао је зашто се унутар Србије цртају границе, ако се Европа уједињује тако што се бришу границе међу државама.
Патријарх је истакао да се, кад то говори, не бави политиком, већ као првојерарх СПЦ промишља даље последице живљења распарчане Србије у „уједињеној“ Европи.
„Ово је превише озбиљно питање да би се њиме бавили само политичари са ограниченим роком трајања“, рекао је Иринеј за Вечерње новости.
Патријарх сматра да „косовска рана“, као вишедеценијска национална траума и деликатно европско питање, треба да се реши широким међународним дијалогом.
„Потребно је да се у све ово укључе и верске вође и интелектуална елита свих народа и држава. Уместо надгласавања потребно је разговарати о свим споровима, и у другим европским државама попут Шпаније и Велике Британије“, навео је патријарх.
Иринеј је додао да је добро што Ватикан држи чврст став у вези са непризнавањем једнострано проглашене независности Косова и Метохије и да би то требало да буде добар путоказ другима.
„Дакле, не затварање и изолација, већ сарадња и разумевање, уз уважавање других и њихових ставова, без наметања готових решења и једностраних одлука“, рекао је патријарх Иринеј.
Упитан да ли постоји опасност да Србију приме у ЕУ без Косова и Метохије, патријарх је рекао да је приближавање народа у циљу превазилажења сукоба добро и нешто што треба подржати, али да глобализација која елиминише различитости тако што насиље великих над малима постаје правило, представља својеврсно поробљавање.
На питање да ли ће Србија моћи да задржи европски пут и дубоко пријатељство са Русијом, Иринеј је навео да је неискрена понуда када се неко условљава да у име новог пријатељства прекине сва ранија.
Патријарх је рекао и да би волео да је већ почео разговор СПЦ и Римокатоличке цркве о историјској улози контроверзног кардинала Степинца већ почео, те да очекује више промишљања у будућности на ту тему са њихове стране.
(РТС)