Чињеница која стоји је да смо ушли у празнично вријеме. Људима православним ускоро завршава божићни пост…Но, не бих овдје отварао чувену полемику ко, гдје, кад и како, јер нема потребе за тим.
„Међународна нова година“ је ушла у календар и прославља се, баш жестоко. Лијепо је видјети породичне слике, осмјехе, комадиће „лудог“ провода, пољупце и загрљаје. И стварно су се осјетиле искрене емоције у новогодишњим жељама и честитањима. Терет свакодневнице, борба за зараду, узнемирујуће вијести…од свега тога, људи су, ето, одморили дан, два. Пожелио сам у једном тренутку да сам дијете, сјећајући се нових година из тог најљепшег безбрижног доба.
Али, свакодневница узима данак. Црна Гора улази у ову 2016. -у са многим проблемима. Да ли је дошло вријеме да људи, коначно, без страха, кажу оно што заиста мисле, ослобађајући се окова који су стављени још 1945. године? Сва идеологија која је зидана ових седамдесет година долази до још једне тачке апсурда – првоборци, антифашисти, заклети љевичари, народни хероји и сви остали који су дефиловали и дефилују кроз државни апарат, подржавају једну чисту фашистичку, злочиначку организацију каква је НАТО (приватна војска међународних лихвара). Још један сукоб са здравим разумом маленог црногорског друштва.
Народна енергија која се изразила кроз бунт протестних скупова се циљано и плански развлачи унедоглед, све док не испари. Опозиционари на својим скуповима уопште не спомињу проблем НАТО пакта, чак ни у контексту „воље грађана“, „народног изјашњавања“ – модерније казано – референдума. Док народ цијело вријеме кличе Русији и Путину. Са друге стране, државни апарат „пумпа“ јавност са истраживањима „реномираних“ агенција гдје се бројеви усклађују баш тако, као да никад и није било звјерског бомбардовања наше отаџбине, као да нам људи не умиру од рака и разних болештина, као да пакао Космета, Сирије, Либије, Ирака не постоји.
Свима је јасно да ће тиха већина опет пристати на свјесну обману, као што је пристајала свих ових година – знајући да их краду, лажу, варају… И то је превелика туга, јер су се, у овој праоници мозга, потпуно помјешали и побркали приоритети. Сад му дођу фрижидери и плаћени рачуни далеко битнији од своје отаџбине, рода…Мислим се, на којем мјесту те топ-листе се налази Господ Бог, Створитељ?
Чека се да неко други ријеши та питања, лагано скидајући одговорност са себе. „Фарме“, „Парови“, „Гранд параде“ су заробиле умове наших људи и они, једноставно, гледајући телевизију живе туђе животе. Све те плиткоумне емисије су смишљене управо на Западу – како би се и оно „мало“ слободног Духа угасило. Споменућу да је Ђерђ Сорош акционар „Гранд продукције“ која (као из „Протокола сионских мудраца“) распаљује најниже страсти – и то се сматра савршено нормалним. Декаденција западне цивилизације доживљава свој сумрак и као што нас учитељица живота – историја учи, слиједи велики полом, велики ратови, потреси, кризе. У међувремену, запрашују планету Земљу са отровним металима и ко зна чим, дјецу нам вакцинишу као покусне куниће, али то обичног човјека не занима…И да ли је то онда борба за своју породицу? Борбом се сматра грчевито држање радног мјеста, плаћени рачуни, фрижидер.
Постоји ли неки праг испод којег се не пролази, или ће се остварити ријечи мог пријатеља „да ће се послије покраденог референдума о независности Црне Горе и признања лажне државе Косово, свака следећа срамота пити све лакше и лакше“.
Искрено желим да „лудило“ прође, да се остваре новогодишње жеље, али тај процес може почети једино дубоким погледом у сопствену душу. Затрпали су нас телефонима, ајподовима, билбордима, филмовима, серијама, да човјек, напросто, нема времена посветити се унутрашњем делању на које смо сви призвани. Тијело је добило примат, али без душе оно је празна лешина коју једу црви.
Црна Гора мора пронаћи себе, јер оваква, каква је данас, најмање има везе са својом суштином. Цијели систем из коријена се мора промијенити, да би наша дјеца живјела макар у мало праведнијем друштву, гдје неће Тијана Ајфон бити битнија од Његоша.
ШНР / Милован Лекић