Митрополит Амфилохије: Санкције Русији су издаја и срамота

Санкције Русији су издаја и срамота Они су данас објавили рат Русији, санкције ударили Русима, на срам и срамоту Црне Горе. То није Црна Гора – поручио је митрополит Црногорци ће морати да промијене власт ако она овако настави да издаје виталне интересе Црне Горе – рекао је митрополит Умјесто да наша господа – главари улазећи у Европу буду свједоци, носиоци и помоћници тој Европи да се ослободи заблуда и лажи и своје Содоме и Гоморе, они се са њом удружују – упозорио је владика Амфилохије.

 

225360.p

 

Ар­хи­е­пи­скоп це­тињ­ски и ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је по­звао је ју­че на­род и цр­но­гор­ске гла­ва­ре да бу­дућ­ност Цр­не Го­ре гра­де на те­ме­љи­ма ми­ра, је­дин­ства и брат­ске сло­ге, а не на рас­ко­ли­ма и у са­ве­зи­ма са вје­ков­ним не­при­ја­те­љи­ма. Ми­тро­по­лит је на­кон ли­тур­ги­је у Са­бор­ном хра­му Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња у Под­го­ри­ци по­во­дом ње­го­ве 30. го­ди­шњи­це ар­хи­је­реј­ске слу­жбе и 25. го­ди­шњи­це ми­тро­по­лит­ске слу­жбе по­ру­чио да су санк­ци­је ко­је је Вла­да Цр­не Го­ре уве­ла Ру­си­ји сра­мо­та, те да су да­на­шњи гла­ва­ри, на­след­ни­ци кра­ља Ни­ко­ле из­да­ли Ко­со­во.

 

Митрополит је поручио да ће Црногорци морати да промијене власт ако она овако настави да издаје виталне интересе Црне Горе, те да је то већ учинила издајом Косова и Метохије, Русије и свега православља, уједињењем са вјековним непријатељима. Митрополит је казао да је пружао подршку властима све док нијесу почели да жртвују својим интересима и властољубљу и цркву и Црну Гору.

 

Обра­ћа­ју­ћи се чла­ну Си­но­да Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве, ми­тро­по­ли­ту та­шкент­ском и уз­бе­ки­стан­ском Ви­кен­ти­ју, ми­тро­ло­лит Ам­фи­ло­хи­је му је по­ру­чио да пре­не­се па­три­јар­ху мо­сков­ском и ци­је­ле Ру­си­је Ки­ри­лу да Цр­на Го­ра оста­је вјер­на Ру­си­ји.

 

Ва­ше при­су­ство ов­дје по­твр­ђу­је је­дин­ство цр­кве бо­жи­је и по­твр­ђу­је да је ова ми­тро­по­ли­ја оста­ла вјер­на јед­ној са­бор­ној цр­кви Хри­сто­вој. Ва­ше при­су­ство с јед­не стра­не по­твр­ђу­је при­су­ство Ру­си­је и Ру­ске цр­кве, њи­хо­во вје­ков­но је­дин­ство са на­ма, а са дру­ге стра­не на­шу вјер­ност јед­ној све­тој и са­бор­ној цр­кви на све сло­вен­ским про­сто­ри­ма. Мо­лим вас да ње­го­вој све­то­сти па­три­јар­ху мо­сков­ском и ци­је­ле Ру­си­је Ки­ри­лу, ко­ји је ов­дје слу­жио ли­тур­ги­ју у Хра­му Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња, пре­не­се­те да Цр­на Го­ра Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, Све­то­га Са­ве, Све­то­га Пе­тра Це­тињ­ског, оста­је вјер­на је­ди­но­крв­ној, је­ди­но­је­зич­ној, је­ди­но­вјер­ној, бла­го­вјер­ној Ру­си­ји. Јед­на гру­па, не бих ја ре­као Цр­но­го­ра­ца, не­го Ду­кља­но-мон­те­не­гри­на, на но­вој ми­то­ло­ги­ји да­нас по­ку­ша­ва да са­гра­ди суд­би­ну Цр­не Го­ре. Пр­ви пут у исто­ри­ји Цр­не Го­ре они су из­да­ли то је­дин­ство и ту вјер­ност, удру­жив­ши се са вје­ков­ним не­при­ја­те­љи­ма цр­кве бо­жи­је на овим про­сто­ри­ма и са они­ма про­тив ко­јих се бо­рио Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски. Они су да­нас об­ја­ви­ли рат Ру­си­ји, санк­ци­је уда­ри­ли Ру­си­ма, на срам и сра­мо­ту Цр­не Го­ре. То ни­је Цр­на Го­ра! Не мо­же Цр­на Го­ра да за­бо­ра­ви, да пре­зре и да пљу­не на жр­тву Ни­ко­ла­ја Дру­гог ко­ји је у пре­суд­ним исто­риј­ским тре­нуци­ма жр­тво­вао се­бе, сво­ју кру­ну и по­ро­ди­цу цар­ску за спас Ср­би­је и Цр­не Го­ре у вре­ме­ни­ма кра­ља и го­спо­да­ра Цр­не Го­ре Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа. Они ко­ји су из­да­ли кра­ља Ни­ко­лу, ћи­вот Све­тог Пе­тра Це­тињ­ско­га, по­ру­га­ли ћи­вот Све­то­га Ва­си­ли­ја Остро­шког, од­ри­чу се да­нас ца­ра Ни­ко­ла­ја Дру­го­га, му­че­ни­ка и стра­дал­ни­ка, ко­ји је се­бе жр­тво­вао за спас Ср­би­је и Цр­не Го­ре, прав­де и сло­бо­де, угро­же­не од ти­ра­на и на­сил­ни­ка у ври­је­ме Пр­вог свјет­ског ра­та. Ка­жи­те ње­го­вој све­то­сти ево нас гдје смо би­ли и ту оста­је­мо и оста­ће­мо док нас бу­де би­ло на овој зе­мљи. За­бла­го­да­ри­те у име овог бож­јег на­ро­да на ње­го­вој љу­ба­ви што по­др­жа­ва је­дин­ство и за­јед­ни­штво – из­ја­вио је ми­тро­по­лит у бе­сје­ди.

 

По­здра­вио је све вла­ди­ке ко­ји су се оку­пи­ли по­во­дом ве­ли­ког ју­би­ле­ја, а епи­ско­пу жич­ком Ју­сти­ну ка­зао да и он пре­не­се па­три­јар­ху Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве Ири­не­ју да Цр­на Го­ра оста­је вјер­на ћи­во­ту ар­хи­е­пи­ско­па пећ­ких.

 

Са на­ма је епи­скоп жич­ки Ју­стин, ње­го­во при­су­ство свје­до­чи да смо оста­ли у све­том је­дин­ству ро­да и цр­кве и вјер­ни Пећ­кој па­три­јар­ши­ји. Пре­не­си­те на­шем па­три­јар­ху да ми оста­је­мо вјер­ни ћи­во­ту све­тих ар­хи­е­пи­ско­па пећ­ких без об­зи­ра што су на­след­ни­ци кра­ља Ни­ко­ле, ко­ји је осло­бо­дио ћи­во­те Пећ­ких ар­хи­е­пи­ско­па, да­нас из­да­ли Ко­со­во и све­ти­ње и ти­ме из­да­ли истин­ску пра­ву и вјеч­ну Цр­ну Го­ру. Ре­ци­те му да смо ту гдје смо би­ли и не би смје­ли дру­гдје да бу­де­мо – по­ру­чио је Ам­фи­ло­хи­је.

 

Ми­тро­по­лит је ис­та­као да па­кле­на вра­та не мо­гу цр­кву по­би­је­ди­ти јер то ни­је­су успје­ли да ура­де ни ди­о­кле­ци­ја­ни, го­ни­те­љи цр­кве, као ни „онај про­кле­ти цар Ду­кља­нин ко­јег је Све­ти Или­ја за­ко­вао за Ве­зи­ров мост”.

 

Ни ти­ра­ни ни на­сил­ни­ци кроз вје­ко­ве ни­је­су, и не­ће то мо­ћи ни ови са­да­шњи обез­бо­же­ни ко­јих је ври­је­ме за­па­ло, ко­ји за сре­бро­љу­бље и вла­сто­љу­бље у Цр­ној Го­ри про­да­ју и из­да­ју све­ти­њу. Дај Бо­же да се и њи­ма вра­ти ра­зум и па­мет и да при­хва­те по­но­во да гра­де бу­дућ­ност Цр­не Го­ре на ју­на­штву и чој­ству као њи­хо­ви пре­ци, а не на ми­ли­та­ри­стич­ким ма­ши­не­ри­ја­ма ко­је су ни­шта дру­го не­го на­след­ник на­сил­ни­ка и ти­ра­на из Пр­вог и Дру­гог свјет­ског ра­та. Ти ти­ра­ни су се да­нас по­вам­пи­ри­ли и угро­жа­ва­ју до­сто­јан­ство не са­мо на­ше, не­го и Евро­пе и Ази­је. Умје­сто да на­ша го­спо­да – гла­ва­ри ула­зе­ћи у Евро­пу бу­ду свје­до­ци и но­си­о­ци и по­моћ­ни­ци тој Евро­пи да се осло­бо­ди за­блу­да и ла­жи и сво­је Со­до­ме и Го­мо­ре, они се са њи­ма удру­жу­ју. Ја се на­дам у Бо­га да је то при­вре­ме­но и да не­ће ду­го тра­ја­ти. Не­ка бу­ду­ћа исто­ри­ја Цр­не Го­ре бу­де у ду­ху Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ко­ји је ни­је жр­тво­вао дру­ге за се­бе, не­го је се­бе жр­тво­вао на хри­сто­лик на­чин за бли­жње сво­је и то оста­вио као ама­нет по­том­ству, зва­ло се оно ду­кљан­ско, зет­ско, цр­но­гор­ско или да­нас ка­ко се оно зо­ве мон­те­не­грин­ско – на­гла­сио је ми­тро­по­лит.

 

М.С.

 

Не­ка се не сје­ки­ра­ју

 

Го­во­ре­ћи о санк­ци­ја­ма Ру­си­ји, ми­тро­по­лит је ка­зао да та др­жа­ва не би тре­ба­ло да се сје­ки­ра.

 

Не­ка се мај­ка Ру­си­ја не сје­ки­ра што су јој ови мон­те­не­гри­ни уда­ри­ли санк­ци­је, пр­ви пут у исто­ри­ји. Али, се­би су уда­ри­ли санк­ци­је, удру­жи­ли се са они­ма про­тив ко­јих је ра­то­вао Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски на Кру­си­ма и Мар­ти­ни­ћи­ма, па и оним ко­ји су обо­ри­ли ру­ски ави­он око Бру­се та­мо гдје је обје­шен ар­хи­е­пи­скоп пећ­ки Га­ври­ло. Са тим се удру­жи­ва­ти не знам ко­ли­ка је па­мет, али би­ло ка­ко би­ло ево нас и мо­ли­тве да се вра­ти­мо је­дин­ству и за­јед­ни­штву – ка­зао је Ам­фи­ло­хи­је.

 

Не по­мра­чуј­те ду­шу Ма­ке­до­на­ца

 

Ми­тро­по­лит је по­звао и на­род у Ма­ке­до­ни­ји да не под­ли­је­же стра­ним ути­ца­ји­ма и по­звао на је­дин­ство цр­кве.

 

Би­ли смо јед­но кроз вје­ко­ве са свим пра­во­слав­ним цр­ква­ма по ва­се­ље­ни, а при­је све­га са мај­ком Је­ру­са­лим­ском. Мо­ли­мо се за бра­ћу у рас­ко­лу у Ма­ке­до­ни­ји јер ни­је­су они са­мо у рас­ко­лу са Пећ­ком па­три­јар­ши­јом, већ и са јед­ном цр­квом пра­во­сла­вном. У рас­ко­лу су са оним све­тим гро­бом. Осло­бо­ди­те се ла­жних иде­а­ла и ми­то­ло­ги­ја ко­ји­ма се по­мра­чу­је ду­ша че­сти­тог на­ро­да у Ма­ке­до­ни­ји и вра­ти­мо се Кли­мен­ту и На­у­му и Охрид­ској ар­хи­е­пи­ско­пи­ји – за­кљу­чио је Ам­фи­ло­хи­је.

 

Ки­рил: На на­шу по­др­шку мо­же­те ра­чу­на­ти

 

Па­три­јарх мо­сков­ски и све Ру­си­је Ки­рил упу­тио је по­здрав­но сло­во Ми­тро­по­ли­ту цр­но­гор­ско-при­мор­ском Ам­фи­ло­хи­ју по­во­дом 30 го­ди­на ње­го­ве ар­хи­је­реј­ске слу­жбе и 25 го­ди­на слу­жбе на пре­сто­лу Све­тог Пе­тра Це­тињ­ског.

 

Ср­дач­но вас по­здра­вљам по­во­дом 30 го­ди­на Ва­ше ар­хи­је­реј­ске слу­жбе и 25 го­ди­на слу­жбе на Це­тињ­ској сто­ли­ци. Ви сте уло­жи­ли ар­хи­па­стир­ске на­по­ре око пре­по­ро­да цр­кве­ног жи­во­та у Цр­ној Го­ри у ве­о­ма те­шком вре­ме­ну, ка­да је пра­во­слав­ни на­род на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, а и у дру­гим срп­ским зе­мља­ма, под­но­сио те­шка стра­да­ња. Као је­дан од нај­ста­ри­јих ар­хи­је­ре­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, ви сте као до­бар вој­ник Ису­са Хри­ста с оруж­јем пра­вед­но­сти смје­ло бра­ни­ли Бо­гом по­ве­ре­ну вам па­ству од оних ко­ји су по­ку­ша­ва­ли да раз­о­ре је­дин­ство Ти­је­ла Хри­сто­вог и на­мет­ну на­ро­ду Цр­не Го­ре, ко­ји се то­ком свих вје­ко­ва вас­пи­та­вао у Срп­ској цр­кви, иде­а­ле про­тив­не је­ван­ђељ­ским мо­рал­ним ври­јед­но­сти­ма. У овој ви­со­кој сво­јој ми­си­ји сваг­да мо­же­те ра­чу­на­ти на по­моћ Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве, ко­ја вас зна и ци­је­ни као ста­рог и дра­гог при­ја­те­ља – пи­ше у пи­сму па­три­јар­ха Ки­ри­ла.