Дубока криза између Саудијске Арабије и Ирана, која је избила након убиства шиитског свештеника Нимра ал Нимра, не чини се да ће ускро да се реши. Директна војна конфронтација сада је једна од могућности.
Према многим експретима, коментаторима, аналитичарима и људима упућеним у дешавања на Блиском истоку, могућност војног сукоба између Саудијаца и Иранаца не би било изненађење, пише Раша тудеј.
Већ годинама уназад обе државе укључене су у де факто хладни рат будући да представници сунитских и шиитских муслимана покушавају да успоставе свој легитимитет.
Односи Ирана и Саудијаца нагло су се погоршали у таласу исламске револуције у Ирану 1979 године која је срушила америчку марионетску Владу коју је предводио шах. Заправо, нетрпељивост датира још од 632 године, након смрти пророка Мухамеда.
Угњетавањем сопствене шиитске мањине, уз репресију над шиитским продемократским покретима у Бахреину и Јемену, јасно је да је Ријад постајао све агресивнији да би на крају одиграо и кључну улогу у дестабилизационом таласу, такозваном Арапском пролећу 2011. Овај револуцијски талас је пошао из Туниса и Египта да би касније изазвао контра револуцију коју су преузели екстремисти подстакнути најфундаменталнијем учењем сунитског ислама – готово изједначеним са вехабизмом, религијском верском доктрином која подупире саудијску државу.
Улога Саудијаца који помажу различитим групама у Сирији, уз пораст обезглављивања у краљевини у протекле две године, улива несигурност због доминације сунитског ислама као политичке снаге.
Саудијска Арабија, упркос флагрантном кршењу људских права и упркос потпиривању дестабилизације и даље ужива подршку западних савезника. Она је дуго представљала највеће тржиште за извоз оружја са запада, а управо због постојећих веза, Саудијци су технику говорења једног Западу, а посве другог сопственом народу и осталом муслиманском свету довели скоро до уметничке форме. Међутим, када су дела у питању ту нема сумње – Саудијска Арабија креће се курсом све веће ратоборности и екстремизма.