Алексеј Петрик из Армавира, Краснодарски крај на југу Русије – председник локалне НВО „Друштво пријатеља генерала Младића“.
Дан Републике Српске Алексеј доживљава и као свој празник, и брижно се према овом важном датуму односи. Деветог јануара, 2016. ће се вероватно сећати дуго година. Стицајем околности (а како ми кажемо у Русији, случајности нису случајне!), баш тог дана стигла му је важна порука: писмо од генерала лично, из Хага.
Убрзо након празника, у ексклузивном интервјуу за српско издање Њуз фронта, Алексеј је говорио о свом покрету, значају Републике Српске за срце руског човека и, наравно, о поштовању према генералу Ратку Младићу у Русији.
1. Алексеј, срећан Вам Дан Републике Српске! Сигурна сам да је то и Ваш празник. Пратили сте прославе у Бања Луци? Шта је на Вас оставило најјачи утисак?
Хвала, Оксана! Честитке и Вама такође поводом овог предивног празника. Да, заиста, Србија, а нарочито Република Српска, су за мене као и за многе моје пријатеље сада домовина. Бринуо сам се да ли ће све проћи без инцидената и провокација, а с друге стране је постојала и увереност да ће све бити у реду. Најупечатљивије је, по мом мишљењу, било општенародно јединство и ентузијазам. Ето кога сви ми морамо да узмемо за пример.
2. Празнику, нажалост, нису претходили и „свечани догађаји“. Суд Босне и Херцеговине се трудио да забрани Србима ову прославу, па је ситуација постала прилично напета. По Вашем мишљењу, зашто се званично Сарајево тако понаша према Бања Луци? Да ли постоји претња од унитаризације Босне о којој често говоре српски родољуби и у РС и у Србији?
Зато што је истина лажи увек трн у оку, као вечити прекор. А Република Српска је персонификација народне истине на простору бивше Савезне Републике Босне и Херцеговине. Тамо су некада могли да живе сви људи без обзира на веру и националност. Али, нажалост, у животе људи су се брутално умешале стране силе. И зато у ваздуху предивног, некада заједничког за све, а сада насилно лишеног српског становништва главног града муслиманско-хрватске федерације Сарајево, видљиво лебди неко осећање безнађа и депресије. Тако мени све то изгледа. У ствари, веома ми је жао тих људи које су искористили за своје прљаве циљеве као марионете, западни луткари и после тога напустили. Да ли постоји жеља за осветом „унитарној Босни“ која је у супротности са међународним споразумима? Наравно да постоји, а о томе сведоче недавни покушаји да се забрани легитимни српски државни празник- то је само још један доказ.О томе не говоре само српски, већ и руски и страни научници и политиколози.
3. Реците нам нешто о активностима ваше организације- Друштво пријатеља генерала Младића. Који су њени циљеви, задаци, успеси? Какав је Ваш став о процесу у Хагу?
Наш народни покрет у знак подршке генералу Младићу основан је у Армавиру (на Северном Кавказу, регион Кубањ) 2011. године. У то време су се у Србији одигравали веома драматични догађаји- крај потраге за генералом Младићем, притисак без преседана на његову породицу од стране државе и служби државне безбедности. Породица генерала Младића, његови унучићи су буквално живели у беди. Зато смо одлучили да створимо организацију и да покушамо да некако морално или другим одговарајућим средствима подржимо породицу хероја у тешким временима за њих. Захваљујући изузетном руском академику, храброј Рускињи Јелени Јуревној Гусковој, успели смо да успоставимо контакт са сином генерала Младића – Дарком. Касније смо Младићевој породици у Београду уручили примерак наше дивно приказане армавирске иконе Богородице „Млекопитателница“ (оригинал је на Светој Гори; њу је донео Свети Сава из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима, и положио је у своју Посницу на Кареји у Светој гори.)
Касније је генерал Младић је ухапшен и изручен Хагу… И после тога ми, наравно, нисмо размишљали да престанемо да радимо свој посао. А он је – објављивање текстова у руским и страним медијима о генералу да би истину о њему сазнао што већи број људи. Учешће у различитим друштвеним активностима и организацијама оваквих догађаја. Помињање на богослужењима у цркви и молитвама код куће. Врло мали број људи остане равнодушан после разговора о животу и подвизима овог изузетног човека „српског Жукова“. И зато, након сваке објаве текстова о њему или догађаја стичемо нове пријатеље, а и сам генерал Младић. Проблем је у томе што у свету постоји информациона блокада истине о Младићу, а ми је морамо сломити. И ми то можемо само заједно. И у Русији и у иностранству, много је поштовалаца Генерала. Било би добро када бисмо се ми сви, његови пријатељи, ујединили у својим земљама и градовима чак и малим организацијама ради подршке Генералу. То би, мислим, имало велики морални значај. Да и непријатељи, такође, сазнају да генерал има много пријатеља, и да његови пријатељи не дозвољавају да се о њему лоше говори.
Овде у Русији при Државној Думи постоји одбор основан у сврху одбране генерала Ратка Младића. У одбору се налазе истакнути политичари, личности од значаја за науку и културу у Русији. А постојање нашег покрета показује да подршка генералу Младићу није само од руководства наше земље, већ и народа, а нама је то заиста такође веома потребно.
Покрет чине најразличитији представници народа: верници, представници различитих политичких ставова, припадници војске и полиције, радници, свештеници, официри, људи са села, козаци, научници, професори, писци, пензионери. Све врсте људи. Постоје представништва и у другим градовима, на пример и у руској престоници Москви и главном граду донских Козака – Ростов на Дону (овде нас представља талентована новинарка Наталија Пичурина). 2014. нашем покрету су приступили и млади Козаци, а њихови ментори су основали покрет „Млади Кубањ у знак подршке генералу Ратку Младићу“. Један од чланова колектива омладинског покрета је из средње школе № 28 названа по јунаку Русије С.Богданченко- најбоља руска козачка школа. Имамо савезнике и Украјини, као и Републици Српској и Србији.
Генерал Младић је знао о нашим активностима, чак нас је звао из затвора у Хагу на Ускрс 2014. године, предао поздраве и изразио захвалност. Разговарао сам са њим телефоном. То је свакако била велика част и радост. Други пут када сам разговарао са генерал телефоном је било када сам био са делегацијом Покрета у његов родни Калиновик, у Републици Српској, на прослави „Дана кошевине на Гвозну – 2015“. Генерал Младић је тада разговарао са сваким од наших чланова делегације. Било је незаборавно. А ми смо били тамо по жељи Генерала и на позив Комитета Србије у његову одбрану, Управе општине Калиновик, патриотских и ветеранских организација Републике Српске и Србије. Огромане напор да овај наш пут успе, уложила је наша велика пријатељица, несаломиви српски борац, писац и новинар Љиљана Булатовић Медић.
Још раније смо добили позиве од генерала Младића да га посетимо. У прикупљању средстава и докумената потребних за такву посету су нам помагали и Љиљана Булатовић Медић и Јелена Јуревна Гускова, Олга Владимировна Серебровскаја преводила је неопходна докумена на српски језик… Иако су документи свих троје делегата били исправни, имали смо визе и авионске карте, у последњем тренутку Хашки трибунал је без образложења отказао нашу посету генералу Младићу. Узгред, званично писмено обавештење о одбијању дозволе да посетимо Трибунал, нисмо добили. Ето какво је то „правосуђе“.
Али да посетимо отаџбину генерала Младића, његов православни Балкан, да одемо на ову благословену земљу, поклонимо се у кући у којој је рођен херој, да седимо у дворишту за столом са његовом породицом под дрвом које је он сам засадио – то нама није могло да забрани никакво хашко-натовско „кривосуђе“.
4. Шта за Вас, као човеку из Русије, представља Република Српска? Шта је узрок таквог интересовања за њену судбину?
Пре свега чињеница да Република Српска домовина Ратка Младића. Када сте у Републици Српској, схватите да је она заиста земља хероја.
Република Српска је оличење наде. Нада да сунце Истине никада неће заћи за људе који верују у Христа. То је, заиста, бастион Србства, словенства, православља, слободе.
5. Алексеј, на Вашој страници на друштвеној мрежи сам видела да се на сам дан Републике Српске десило нешто врло значајно за Вас. У Армавир вам је стигло писмо од Генерална из Хага. Већ сте добијали таква писма, или је то први пут? Каква је била Ваша прва реакција?
На овај дан је у Армавиру такође био празник. Славили смо 25 година Армавирског козачког друштва. 1991. Је из нашег града након деценија занемаривања почело оживљавање Козачког друштва у целом југоисточном Кубању, Ставропољу и Карачајево-Черкезији. Главни инспиратор тог препорода био је и остао наш велики пријатељ и савезник покрета – Сергеј Лукаш, заменик Атамана Лабинског одељења Кубањске козачке војске, доктор педагошких наука, професор армавирског Педагошког државног универзитета. Он је био део наше делегације у РС и Србији 2015. Био сам на прослави у градској управи и седишту Козака. Дошао сам кући не очекујући ништа посебно у поштанском сандучету. Погледао сам, а тамо – писмо од генерала Младића, и то баш на такав дан!!! (Баш као у чланку О.В.Серебровске „Напишите писмо генералу Младићу“). Чак сам од радости и пољубио писмо.
Прво писмо од генерала из Хашког затвора и слику са његовим потписом, добили смо 2013. године на представљању књиге Љиљана Булатовић Медић у Савезу књижевника Русије. Писмо су свечано предали представнику нашег покрета у Москви, мом старијем брату Михаилу Петрику. Писмо је било веома важно не само за нас, тицало се свих, па смо га зато објавили у медијима.
Генерал прима велики број писама из целог света, али највише из Русије. За њега су та писма веома важна. Она су за њега, осим ретких телефонских позива, готово једини контакт са спољним светом. Веома се радује сваком писму. Дакле, ако неко од Генералових пријатеља жели да уради нешто за њега, нека му напише писмо, пошаље разгледнице, фотографије. Младић свима одговара на писма! Знајући да је озбиљно болестан, тешко је чак и замислити колико му је тешко да напише сва та лепа и корисна за нас писма.
А у овом писму које је недавно стигло, генерал Младић је послао своју фотографију са срдачним поздравима за нашег почасног члана Покрета и члана делегације, херојског руског генерала Валерија Ј. Кузнецова. У писму се такође налазила фотографија иконе Светог Василија Острошког Чудотвораца на чијој је полеђини генерал Младић написао: „НЕКА СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ БУДЕ У ПОМОЋ“. Ми ћемо направити кивот за ту фотографију, осветити је у цркви, и то ће бити икона нашег покрета – која је код нас дошла из Хашке тамнице!
Дакле, тако генерал Ратко Младић, који се налази у затвору, духовно и морално подржава нас који смо на слободи!
6. Сада имате прилику да јавно изразите своју подршку или честитке Генералу. Шта желите да му пожелите на првом месту?
Хвала, Оксана! У име нашег руског националног покрета, од свих наших срца, желим да честитам топло нашем драгом команданту Ратку Младићу Божићне празнике, и прославу, у те свете дане, Дана Републике Српске. Без његове љубави, пожртвовања и генијалног ума војсковође овај други фестивала не бисмо ни имали. Ми му желимо здравље, снагу и што бржи излазак из затвора у коме он није требало да проведе ни један минут. Благослов од Господа и његове мајке Пресвете Богородице.
И ми желимо да генерал Младић зна да он и његов подвиг за који се жртвовао нису заборављени од стране људи, њега народ није напустио, он није сам. Ми смо сви са њим раме уз раме. И надамо се да ћемо се ускоро видети са њим у Београду, Бања Луци и у Москви. Слава великом сину српског народа генералу Ратку Младићу!