Владимир Путин гради јаку, стабилну и сигурну Русију
Ко игра по правилима – он је за државу и за Путина који је та правила поставио. Они који воле да заобиђу правила – они су против.
Промену Председника сам генерално пропустио, јер ме избори након 1996 године више нису занимали. Сећам се Јељцинове операције на срцу, а онда Курска. Све трагедије сам гледао на телевизији, с обзиром да ми је посао одавно пропао. И као да сам видовит, могу да вам кажем једну тајну ствар из времена када је Путин гледао са брода у воду.
Многи се сећају тог тренутка, али нису разумели шта се дешава. А Путин је тада размишљао о потпуно истој ствари о којој сам мислио и ја. Излаза није било, брод само што није потонуо, а земља је хрлила ка дну. Вероватно је помислио да се, исто као и моји пријатељи, само окрене и побегне.
Ако сте помислили да сам описао алармантни колапс да бих се затим дивио Путину који је спасао земљу од колапса, онда јако грешите. Мој Путинизам има сасвим другачију природу.
Након неког времена сам са пријатељем поново покренуо посао. Морали смо да увеземо нешто из Кине. Имао сам пријатеља брокера који је радио увоз из Кине. Рекао ми је да га не занимају нелегални послови.
Све смо проверили и почели да радимо на бело. Вршена је ревизија и сви рачуни су доведени у ред. Плате су исплаћиване на рачун. Узели смо први камион на лизинг, а затим и други. Након бескрајних нелегалних 90-их, рад на бело је чудо.
Није све ишло глатко и још увек не радимо баш све легално. Понекад је ред потребан као ваздух и без њега не умемо да научимо. И ми плаћамо. И касније када би криза притисла, некада смо плате морали да исплатимо на црно. Иначе не бисмо преживели. Али се некако догодило да изненада постоје нека правила. И постоји неко ко покушава да их направи истим за све. И та правила чине да се осећате као частан и искрен човек.
Рећи ћу још да сам и сам заобилазио правила у старту јер није било другог начина. Али углавном зато што сам све желео одједном, да се обогатим брзо и живим леп живот. Али то је била таква масовна психоза да је половина земље била болесна. Здрави су остали само најсиромашнији друштвени слојеви, који су задржали оно што нас је спасило.
Ја сам далеко од тога да могу да слепо хвалим Путина због тога. У ствари, није познато зашто је дошло до ове промене и да ли је до ње могло доћи и да је Јељцин остао. Ригорозни научни приступ каже да без експеримента није могуће сазнати.
Али, сасвим ми је јасно да је, стојеће пред избором да ли да се окрене и побегне или да преузме одговорност, из неког разлога Путин изабрао ово друго, иако су шансе за победу биле никакве. Стога, када је дошло до сукоба између опозиције и Путина, нисам могао да се сложим ни са лоповима ни са антинародном Путиновом Владом. Красти и уништавати земљу је било много лакше. Да бисте то урадили, заправо не морате да урадите баш ништа.
На крају сам се нашао на страни Путина због пореза. То је била нека врста дијагнозе, лакмус тест. Запењени су ми доказивали осведочени мрзитељи Путина да нам је власт лоповска. Но, моје питање колико пореза су платили је увек изазивало искрени револт.
Зашто би требало да платим порез када они не могу да направе једноставан систем регистрације него морам да чекам у редовима да бих добио сертификат за земљу? Зашто бих платити ако званичници још увек краду и граде палате? Зашто бих платио ако десет година не могу да направе нормалан пут до моје викендице? Да, зашто бих ја морао да плаћам ову антинародну Владу, да би она још више тлачила руски народ?
Нико, ни један једини мој пријатељ који истински мрзи власт, није порески обвезник. Како може да се направи систем регистрације или полиција, или пут, или нешто друго, ако нико не плаћа порез – никоме од њих то питање није пало на памет.
Један мој познаник, мрзитељ Путина, је 20 година у потрази за послом, али не може да га нађе, јер уме само да брбља и купи камате на иностране трансакције. Дакле, он обилази људе који нешто раде и покушавају да се интегришу у међународну ланац снабдевања и пружа услуге јер „зна праве људе.“ Наравно, никада није платио порез, али је увек давао мито правим људима. Шта мислите, ко је био први од мојих „пријатеља“ који је поставио филм о тужиоцу Чајки, уз пратеће заједљиве коментаре. Да, то је био он.
Другом свом пријатељу, који се цео живот бави приватном градњом и поправкама, морао сам да нацртам да школарину његове ћерке у школи и на универзитету није платила нека апстрактна држава, већ лично ја. Јер, за разлику од њега, ја плаћам порез. Да ли мислите да је престао након тога да мрзи Владу? Тако је, не само да не престају, него почињу да мрзе и мене. И разумем зашто – то је најједноставнији начин да оправдају своју нечасност.
Проверите међу својима ако желите. Мени лично је јасно да је све то антидржавна симбиоза. Ко има тенденцију да игра по правилима – оне подржава Путина, ако не због нечег другог, а оно због тога што је поставио правила. Они који воле да заобиђу правила су против њега. Они не плаћају из чисте похлепе, као што сам то и сам радио ’90их.
И увек сам имао изговор.