Драгим читаоцима новинске агенције Њуз Фронт редакција честита православну Нову годину. Ово је још један празник који уједињује народе Русије и Србије. Данас Руси, такође, честитају једни другима. Иако су се за скоро сто година, током којих постоји овај за странце чудни празник тамо, наравно, развиле своје традиције.
Православна или Српска Нова година у Русији позната је као Стара Нова година. Православци и даље разумеју ову формулацију, која има референцу на стари грегоријански календар, док је на Западу веома тешко објаснити шта су сада то „луди“ Руси смислили назвавши Нову годину старом – Old New Year.
Стара Нова година је била популарна и у Совјетском Савезу, али се за 70 година атеизма верске компоненте тог дана скоро нестале. Међутим, док ову „нормалну“ Нову Годину Руси славе не само у кући, већ и у ресторанима, на трговима или у одмаралиштима, Стара Нова година се прославља у кругу породице и пријатеља, упркос томе што је радна недеља.
Код Руса (укључујући Украјинаце и Белорусе), најпознатија традиција Старе Нове године – су божићне песме, коледа, које се такође у неким регионима називају у шчедровки и посевалки. То су кратаке веселе песме у народном стилу које деца и млади певају од куће до куће у свом суседству. За „представљање“ они добијају слаткише или нешто новца. Певање песми се завршава са „посеванијем“ – на под куће просипају пшеницу или друге житарице, и тако власницима кућа желе просперитет. Ова традиција је преузета из Васиљевдана чији се датум празновања поклапа са прославом Старе Нове године. У старим данима то је био веома важан празник посвећен пољопривреднцима који се празновао ради „смирења“ будуће жетве. Одатле и веровање да трпеза у време Старе Нове године мора да буде богата, и увек уз јела од свињетине и житарица.
Божићне песме су најпопуларније у регионима Сибира и Далеког Истока. У централној Русији ту традицију у потпуности испрате сељани.
На југу Русије, посебно у Ростовском региону, популарна је традиција спремања новогодишњих кнедли са изненађењима (варенки). Ово је посебан начин да се људи забаве прорицањем судбине. У вареник, обично са кромпиром, домаћица додаје одређени састојак који симболизује његовог случајног „власника“, ствари које ће му се десити у наредној години. Ако је слатки вареник- иде на срећу, слани – чека га напорни рад или сузе; бибер – авантуре и узбуђења, метални новац – просперитет, нит – путовања, шибица – нови дом, ловор – слава и признања. У породицама у којима постоје неожењени момци и девојке у један вареник се ставља прстен – веридба. Наравно, у 21. веку таква „читања судбине“ нико не схвата озбиљно, већ на њих гледају као на забаван начин да свечани оброк постане још занимљивији и забавнији. Због тога, неке породице смишљају своје састојке и своје „симболе“.
Стара Нова година у Русији се слави накнадно, али је складно уткана у две недеље „Свјатки“ (код Срба су то некрштени дани) – празнични дани између Божића и Богојављења. Ова традиција је постојала и пре преласка са јулијанског календара на грегоријански.
Упркос бескомпромисном ставу Цркве у народу је став чврст да је у тим данима дозвољено гатање. „Божићни“ (Свјаточни) обреди девојака које погађају ко је њихов будући просац, остали су записани у руској класици: у баладама Жуковског, роману Лава Толстоја „Рат и мир“.