Дискусија о писмености је честа тема, поготово на интернету. Међутим, лингвиста Влада Ђукановић напомиње да се око 90% људи налази „у широком и дивљем простору полуписмености“. Како каже, ту се ништа није променило у односу на пре пола века, само што је постало видљивије захваљујући мноштву медија.
Влада Ђукановић не види опасност од страних речи у српском језику. Како каже, у животу се све мења па и језик, који никада није заустављен у развоју. Напомиње да ни једна страна реч није ушла у наш језик случајно, већ зато што су биле потребне.
Ђукановић каже да писменост волимо да помињемо и да се на њу позивамо „више него да ‘леба једемо“, али да нема јасне дефиниције шта значи бити писмен.
„Основна писменост је да неко зна 30 слова српског језика, да на ћирилици и латинице напише и да прочита. По том критеријуму, према последњем попису у Србији је 3,45% становништва неписмено. Али, шта бисте рекли да се појави дете које зна да куца на рачунару, а не зна да пише руком? Оно је писмено за XXI век, али би неки рекли да ипак није пошто не зна да пише „, објашњава лингвиста.
Додаје да, када причамо о писмености и писменим људима, заправо мислимо на највиши ниво, на људе који су у стању да у складу са правилима језика најбоље изразе оно што мисле. Ђукановић напомиње да је таквих веома мало.
Један од разлога зашто је то тако је што већина људи последње знање о српском језику носи још из основне школе.
„То је туга нашег образовног система. Пре око 20 година престало је учење српског језика у средњим школама и језик се последњи пут учи у основној школи, а ни тамо сви не науче ни основна правила. Друга страна медаље је то што су наши планови и програми такви да одговарају онима с почетка XX века, а у уџбенике за основне школе је ушла универзитетска терминологија. То одбија децу, а оно што уче о српском језику не одговоара језику са којим живе „, објашњава Ђукановић.
Он упозорава и на утицај медија који, у недостатку квалификованих новинара и спикера, „доводе било кога да прича о било чему“.
„Интернет је омогућио свакоме да напише шта мисли. Сада се види све оно што се до интернета и оваквог процвата медија није видело, али је постојало. И педесетих је већина била у оној категорији полуписмених, али се то није видело јер је програме водило свега неколико спикера „, каже Ђукановић.
Према његовом мишљењу, ништа нисмо учинили да језик поправимо и усмеримо.
„Не гледамо какав ће језик бити за 20 или 30 година, не правимо језичку норму за будућност. Као и у свему осталом, окренути смо историји и прошлости, а не размишљамо о будућности“, упозорава лингвиста.
Ката