Русија и Кина су повећале своје присуство на Антарктику како би оснажиле свој утицај у овом делу света који није ни под чијом контролом.
Русија надограђује своје совјетске базе и проширује развој глобалног позиционог система који ће да парира америчком ГПС.
Москва је за сада саградила бар три сателита за праћење на Антарктику, а има и нове базе у плану. Иначе, Русија је једина нација која се противила да Антарктик буде заштићени регион у коме ће бити забрањено пецање.
Управо око пецања и будућег приступа ресурсима подударају се амбиције Русије и Кине на Антарктику. Иако је Пекинг своју прву истраживачку базу на Антарктику успоставио тек 1985 године, данас постоји све већа тенденција за ширење утицаја по овом континенту.
Кина је 2013 године имала три базе на Антарктику, а сада планира да отвори пету базу пошто је отворила четврту прошле године.
За разлику од руских база, које представљају остатке из времена Совјетског савеза, кинеске базе су потпуно нове и осликавају растуће амбиције Кине.
Пекинг тврди да ће се ове базе користити за научна истраживања, али и признаје да је ширење утицаја на Антарктику део будућих операција за осигурање приступа ресурсима у које спадају воде пуне риба и разна минерална богатства.
Тренутна забрана црпљења ресурса у комерцијалне сврхе на Антарктику важи до 2048 године, осим у случају да се Протокол о заштити околине не ратификује путем консензуса.
Уколико споразум престане да важи, Антарктик ће постати највећи извор угљоводоника на Земљи. Верује се да у овом региону има око 200 милијарди барела нафте поред тога што је то и највећи извор свеже воде на планети.
Кина тренутно улаже средства како би могла да искористи ресурсе овог континента од 2048 године.
Ката