„Нисмо били у притвору, јер ништа нисмо урадили. Специјалци су нам препречили пут, разбили стакла на нашим колима и извукли нас насред улице. Брутално су нас претукли и потом одвели у полицијску станицу, где су нам саопштили да смо грешком ухапшени.“
Немачки медији писали су о филмском хапшењу српских криминалаца који су планирали серију пљачки банака и златара у овом граду. Међутим, осумњичени Срби су, уместо у затвору, завршили у болници, а после указане помоћи пуштени су на слободу.
Зоран Новаковић (25) из Земуна, један од тројице Срба који доживели тортуру од стране немачке полиције 5. јануара у немачком граду Диселдорфу, је у интрервјуу за новине „Курир“ испричао шта се десило тог дана.
Новаковић, који се с пријатељима у аутомобилу са сломљеним стаклима 12. јануара вратио у Србију, објашњава да је с друговима Марком С. (23) и Душаном М. (24) у понедељак 4. јануара отишао „шевролетом“ београдских таблица у Диселдорф код другарице на неколико дана.
„То нам је другарица с којом смо буквално одрасли. Сместили смо се код њене мајке у стан. Сутрадан кад смо устали кренули смо колима до центра града да купимо нешто да једемо. На другом семафору, 200 метара од зграде, стајали смо на црвеном светлу и одједном је настао хаос“ – прича Зоран.
Он додаје да су испред њих стала кола, а потом су се појавила још једна.
„Из њих су излазили наоружани полицајци у цивилу, који су са пиштољима упереним у нас кренули ка нашим колима. Викали су на немачком „терористи“ и поломили стакла на нашим колима. Говорио сам им на немачком да немамо ништа и да ништа нисмо урадили, али то као да нису чули. Буквално су нас извукли из кола кроз разбијена стакла и све време нас ударали по глави песницама и пиштољима.“
Према његовим речима, полицајци нису престали да их туку ни кад су их оборили на тротоар на којем је било стаклића од разбијених прозора на колима.
„Шутирали су нас чизмама где год су стигли. Један од њих ми је прислонио пиштољ на главу и на немачком рекао: „Српска свињо, сад си ушао у моју земљу, следећи пут ћу те убити!“ Погледао сам ка Марку, лежао је у крви, која му је текла из уста. Потом му је један од полицајаца згазио главу и буквално је набијао на стаклиће од прозора који су били расути по асфалту.“
Он истиче да ни ту није био крај иживљавању јер су дошли специјалци с фантомкама и у том тренутку их је окруживало око десетак аутомобила.
„Један од њих нам је подигао главе док смо лежали, док нас је други сликао. Чуо сам га да каже да је слика прелепа. Кад су то завршили, вукли су нас по улици као ловину до комбија, а потом нас одвезли у полицијску станицу. Тамо су нам рекли да је дошло до грешке и да можемо да их тужимо. Наводно, имали су дојаву да смо кренули у пљачку. Након тога, одвезли су Марка и мене у болницу“ – тврди Зоран, који је ожењен и има двомесечну ћерку.
Он додаје да их је полиција с лисицама и сајлама на рукама водила у болницу и да су их након тога одвојене вратили у полицијску станицу.
„Тамо су нам узели отиске прстију и сликали нас. Један од њих ми је рекао да обришем крв која се осушила на лицу како би могао да ме слика. Касније смо се у испред станице нашли с Душаном, ког нису водили код лекара. Пошто му није било добро, одвели смо га ми, задржали су га преко ноћи тамо. Одмах се у немачким медијима писало о филмском хапшењу Срба, а ни речи о томе да су нас ни криве ни дужне претукли. Питам се само шта би било да су немачки држављани овако прошли у нашој земљи – прича Новаковић и додаје да су након тога недељу дана били препуштени сами себи и били принуђени да се без стакла на колима врате у Србију.“
У Министарству спољних послова Србије кажу да је генерални конзулат Србије у Диселдорфу упознат са случајем тројице наших држављана.
– Представнике конзулата обавестили су наши држављани и од немачке полиције је затражена детаљна информација – казали су у МСП и додали да је генерални конзулат у Диселдорфу у сталном контакту са нашим држављанима и да предузима све мере ради пружања адекватне конзуларне заштите у овом случају и да је дат предлог за ангажовање адвоката.
Детаљније овде.