Откако се Русија умешала у конфликт – дошло је до прекретнице у сиријском рату

Има специјалиста који добро знају „украјинску кризу“ и не омањују у прогнозама. Има специјалиста за Блиски Исток који не омањују у прогнозама шта ће бити даље у Сирији и поводом Сирије. Бивши шеф израелске обавештајне службе „Натив“ – Јаков Кедми – по правилу не омањује ни поводом Украине, ни поводом Сирије. Не само зато што се родио у СССР (Русији) и у њему живео до 1966 године. Последњи интервју Јакова Кедмија преносимо са сајта fakti.org.

 

Jakov-Kedmi-Jutjub-650x419

 

Мислите ли да су могућа ратна дејства између Техерана и Ријада или између њихових сателита?

 

То је мало вероватно, јер ни једни ни други немају заједничку границу. Такође, нико од њих нема довољно снаге за покретање стварних војних дејстава за постизање неких оперативних циљева. Спорадично може доћи до сукоба, али за рат нису способни ни једни ни други.

 

 

Хајде да причамо о Сирији. Пре неколико дана западна штампа је известила да Русија директно испоручује модерно и хај-тек оружје либанском Хезболаху. Затим се појавио деманти. Шта Ви мислите: да ли Русија испоручује оружје директно, или она то не чини уважавајући интересе Израела?

 

О томе колико Русија уважава интересе Израела најбоље су говорили Премијер Бењамин Нетањаху и војно руководство Израела. Чињеница је да Хезболах у свом наоружању има модерне противтенковске системе руске производње. Међутим, Русија никада није директно испоручивала Хезболаху никакво оружје. Истовремено, поменуто оружје које је Русија испоручивала сиријској војсци, као и оно која је некад достављано другим земљама, на пример војсци Либије или Ирана, долазе у руке Хезболаха. То је такође чињеница. И сви преговори, који се воде између руских и израелских лидера усмерени су првенствено на то да се Русија наведе да предузме ефикасније мере како руско оружје не би завршавало код Хезболаха.

Осим тога, сметњу у односима представља и то што Русија, упркос свим захтевима, не признаје Хезболах за терористичку организацију, као што не признаје за терористичку организацију ни Хамас. По нама, оваква одлука не само да није исправна, већ је противуречна и самој политици Русије, чије је руководство својевремено изјвило да не треба признавати активности ниједне терористичке организације, нити им давати легитимитет. У овом случају, Руси одступају од правила које су сами изнели.

 

Колико је Хезболах самосталан или је у потпуности под контролом Ирана?

 

Њега подржава Иран, али то је либанска организацја, шиитска. Иранци желе да га виде под својом потпуном контролом, али њихов утицај на Хезболах, иако је огроман, ипак још увек није апсолутан.

 

На шта тренутно личи Хезболах – да ли је ближи регуларној војсци или партизанским одредима?

 

То је неорганизована полугерилска „милиција“, која је прошла добру војну обуку. Међутим, организација је претрпела тешке губитке у Сирији. Више од хиљаду мртвих само у Сирији, не рачунајући Ирак, и око четири-пет пута више рањених. Ако знамо да је бројност организације 15-20 000 укупно, онда су то врло озбиљни губици.

 

 

Колико је Хезболах у садашњем стању користан ограниченом контингенту руске војске у Сирији или ослабљеној сиријској војсци?

 

С обзиром на чињеницу да Русија практично нема копнене трупе у Сирији, са изузетком минимума који је неопходан за заштиту и одржавање војних база и да не спроводи војне операције на копну, руске снаге практично немају никакву интеракцију са борцима Хезболаха . Русија сарађује углавном са сиријском армијом. Колико сиријска војска користи ове или оне одреде Хезболаха? Пет-шест хиљада бораца, који су организовани тек мало боље од сиријских устаника који броје око осамдесет хиљада бораца, повремено су подршка сиријској армији у неким локалним окршајима. Међутим, Хезболах нема критични значај.

Могу рећи да већи значај имају снаге сиријске опозиције, које сарађују са Асадом и које користе подршку руске авијације, јер већ сада броје око седам хиљада људи и имају одређену тежину.

 

 

Како оцењујете успехе операције Ваздушно-космичких снага РФ у Сирији?

 

Од момента, када се Русија умешала у конфликт, очигледна су два процеса. Прво: дошло је до прекретнице у самом грађанском рату. Потпуно је заустављена офанзива свих видова опозиције или терористичких организација, које су до тада константо повећавале територију под својом контролом. Поред тога, сиријска војска уз помоћ Хезболаха, руских и иранских саветника, полако али сигурно ослобађа све више и више нових територија, осваја одређене критичне тачке које имају оперативан или тактички значај. Ови успеси ће, на крају крајева, довести до тога, да ће или опозиција бити сломљена на територији између мора и Еуфрата, или ће сиријско руководство ући у преговоре са позиције снаге, а не са позиције слабости.

Питање Асадовог одласка, као предуслов за преговоре, практично је скинуто са дневног реда. Када ће бити угушена сва опозиција или њен главни исламистички део – само је питање времена. Сиријска војска је била далеко мање војноспособна него што су то очекивали и планирали руски војни експерти, али она ипак доследно и систематски остварује своје циљеве на свим деловима фронта.

 

 

У време када се у Сирији налазе Ваздушно-космичке снаге Русије, које су заштићенесавременим системима противваздушне одбране С-300 и С-400, израелска авијацијауспешно наноси ударе по милитантима Хезболаха на територији Сирије. Како су могући израелски авијацијски и ракетни удари у Сирији?

 

Прво, Русија је распоредила у Сирији системе противракетне и противваздушне одбране, на пример, С-300, пре свега на морским платформама, прво на ракетној крстарици „Москва“, а затим и на крстарици „Варјаг“, на копну има системе С-400 и системе кратког домета. Сви ови системи су предвиђени да штите руске трупе и базе, а не да штите територију Сирије или сиријске војне базе. С обзиром да удари израелске авијације нису усмерени против руског контингента, самим тим Русија не предузима никакве акције да би их зауставила.

Друго, постоје договори и функционишу механизми координације акција како руског војног контингента, тако и израелске владе тако да ни једна страна не предузима никакве радње које угрожавају другу страну. Оне акције које морају бити спроведене, бивају координисане на оперативном нивоу. Дакле, нема разлога, уколико споразум и даље буде поштован, за појаву било каквог сукоба између руског војног контигента и израелске авијације.

 

(Правда)

 

Ката