На почетку да се извиним свима који ће замерити дужину текста. Онима којима је текст дуг, јер у краћој форми није могло да се каже све неопходно, а и онима који сматрају да је недовољно посвећен појединим питањима јер би се тада неопходно свело на исувише детаљно.
17.01.2016 добили смо одговор на питање: Зашто је грмело на Божић?
Увертира у изборе!
У дану коме су претходиле и и у коме су у изобиљу, на жалост углавном у електронским медијима, пласиране информације о:
– Аустрији која затвара границе и „привремено обара“ Шенген,
– путарини која поскупљује;
-томе да ће се за вербалну увреду плаћати казна у износу од-до;
– смени министра Гашића због увреде новинарке, која се није остварила;
– отварању европског ватерполо првенства када је сам државни врх Србије извиждан до посрамљености;
-бескрупулозним увредама министарке Михајловић на рачун вицепремијера Русије;
– Кирбијевој изјави да нам није потребно наоружање из Русије и ако се Хрватска наоружава;
-изјави председника државе, да он није за расписивање ванредних избора али ће подржати одлуку премијера;
– одлуци о плаћању тв претплате у висини од 150 динара;
-путарима ( тамо где постоји та служба)које је поново изненадио снег у јануару;
-о Јоксимовићкиној изјави:“ Позиција Србије је јасна – земља је на европском путу, али због добрих политичких и економских односа са Русијом не жели да уводи санкције, иако признаје територијални интегритет Украјине, укључујући Крим.“
-о оптужбама на рачун свих бивших власти( од којих су неки са њим( Вучићем ) и данас у коалицији) а да при томе нико није процесуиран а камоли да је одговарао за тврдње премијера о криминалним делима. Негде се денула она кошуља са бројем 0001 коју је прорицао Млађану динкићу у затвору након што они дођу на власт).
-о хиљадама евра које се одвајају за мигранте а породиљама се укидају давања и запосленима и пензионерима смањују примања….
Сазнали смо да је премијер Вучић РЕШИО да распише изборе.
ОН… Један једини човек донео је одлуку о расписивању избора. Министар Стефановић рече, и не трепну, да је Вучић и формирао владу па нека он одлучи и о изборима. Спрдња најгоре врсте. Најпре премијер изјави како он не може донети самостално одлуку без Главног одбора странке а онда га Главни одбор овласти да то учини сам. Потом, када је саопштио у Мадленијануму( јер је тај простор најпогоднији за скуп незналица и необразованих високих страначких а уједно и државних функционера ,да тим поводом нису ушли у зграду Мадленијанума никада не би крочили на тло установе културе у коме се одржавају оперске и позоришне представе),да је донео ту одлуку, иста је пропраћена вишеминутним громогласним аплаузом присутних( као нису знали каква ће бити па су се баш изненадили). Мада киселих израза лица појединаца након премијерове изјаве:“ За поновљене резултате потребан је карактер“. Вероватно знајући какав карактер их одликује и шта су „урадили“ у својим срединама. Уживање премијерово у аплаузу било је више него очигледно уз чврсто стиснуту песницу и млатарањем руке што је вероватно требало да значи“ напред“ или „ најбољи смо“ или „нико нам ништа не може“. Одржан је говор хвалоспева о властитим успесима и достигнућима и замислих у том моменту како би изгледало да је тај исти говор премијер одржао пред пуном АРЕНОМ на некој од ватерполо утакмица?
За централним столом седела је сува еминенција СНС.
Кнежевић, бивши ДС кадар који је прелетео у СНС па био министар пољопривреде и запамћен по афери „афлатоксин“. Михајловићева, министарка и потпредседница владе али најважнија функција јој је“ недодирљива лејди америчке администрације у влади Републике Србије“. Велика поклоница Кирбија и још већа мрзитељка свека што носи префикс РУСКО. Стефановић, министарчић који одлично игра вучићево коло. ГАШИЋ, од кога је све кренуло. Увреда новинарке а онда неће да оде из фотеље, из разлога које зна само он и премијер. Мирнић бивши ( уосталом као и сви они) радикал који никако да се домогне жељеног места у „јакој“ министарској фотељи а познат и по жељи да се домогне премијерске фотеље у северној покрајини. Министар правде Селаковић који је имао вишемесечни штрајк адвоката и вишемилионску штету у буџету државе, због тога..
Када бих анализирала говор премијера од тога да је марљиво рађено за разлику од свих предходних влада, преко сигурног и стабилног пута до дочека Нове године на радном месту, упустила бих се у игре без граница и уплела у њихову мрежу а то ми не дозвољава коефицијент интелигенције. Међутим најснажнији утисак на мене је оставила изјава : „Вучић је рекао да је влади потребан пун мандат како би до 2020. довршила започете реформе, које су Србију извеле на добар и сигуран пут, као и да би се Србија нашла пред вратима ЕУ уређена и богатија него данас.“
Дакле, што се тиче пуног мандата, па имао је прилику већ за два, па ни један није“ изгурао“ до краја. Наиме ово су трећи избори за непуне четири године, од ЊИХОВОГ доласка на власт. Свако упућенији ако прати дијаграм задуживања државе, запазиће да он вртоглаво удара у пафон, а на крају не мора ни да буде упућен у тај дијаграм. Један поглед на властити новчаник свакако указује на НЕМАЊЕ.
Сем тога премијер заказује превремепарламентарне изборе а да при томе нема никакав проблем ни у влади ни у парламентарној већини. Напротив. Влада га слепо слуша, сем оних односно сем оне која не мора да га слуша него он мора њу да „држи „ баш ту где је „држи“. Парламентарна већина је безмало апсолутна. И сада се поставља сасвим логично питање: Зашто превремени парламентарни избори?
Да се не би у биографији једног министра уписала смена? Вртоглавом брзином пада рејтинг што се види на сваком ненамештеном скупу напредњака? Сад су добили одобрење-налог од запада да распишу изборе јер је посета Рогозина“додала гас“ Америци?
Шта год да је од наведеног или ненаведеног није важно.
Важна је ова друга страна… Народ….
Чињеница да су се у протеклим годинама мењале власти и владавине различитих политичких опција, коалиције и принципијелне а нарочито непринципијелне( јер је принципијелност а особито „реч“ категорија која је у политичком животу Србије избрисана) доводи до хтења и потребе за истинском променом. Дакле потребно је да се на сцени појаве НОВИ ЉУДИ. Они морају да поседују на првом месту патриотску енергију. Србија, задњи је моменат, МОРА да се окрене истинским вредностима.
На првом месту је здрава и очувана породица. МОРА да се избори за очување нације и идентитета. МОРА да обезбеди услове за рађање и подизање нових нараштаја нашег народа. Без условљавања са запада о одржавању геј парада, после којих је тешко објаснити деци основ постојања оца и мајке у породици.
Нормализација односа са Приштином МОРА да подразумева : Приштина је главни град јужне СРПСКЕ покрајине КОСОВА И МЕТОХИЈЕ. Косово и Метохија је ОКУПИРАНИ део СРБИЈЕ. Ствари морају да се поставе на своје место. Тачка.
Ебропа…Каже премијер да Европа више није сан. Мени никада није ни била а све и да јесте, оваква више никоме не може бити. Да би била сан Србима, морала је бити против бомбардовања 1999 године, морала је бити неко због кога Србија не оплакује милионске жртве у ратовима који су вођени у протекла два века. Када је та Европа била пријатељ Србији? НИКАДА. И у какву то Европу наша власт нас води? У Европу која се руши. Доласком великог броја миграната она је пала. Затворила је границе и више не постоји као Шенген зона, што је прва претпоставка њеног постојања. Иста та Европа нема своју реч. Не може јој се веровати. Није доследна. Европа се исламизује увозом избеглица, миграната, азиланата, какав год статус да имају припадници миграције из Сирије и осталих земаља обухваћених кризом и ратним дејствима. Наше место није у таквој Европи.
Војска…Како уважени пуковник Јефтовић непрестано потенцира на броју 5.000.000 који је критичан по неколико основа. Најважнији је да држава која броји мање од 5.000.000 људи је лака мета а још лакши плен . Држава МОРА имати војни потенцијал. Наша држава је уништила војску и тај потенцијал који је 1999 био стуб одбране и камен на који су се спотакле све земље НАТО алијансе које су учествовале у агресији на Србију, а било их је 26 више не постоји. Србија МОРА да врати обавезно служење војног рока и МОРА да ступи у војни савез са Русијом.
Србији је потребан источни ветар у леђа у сваком смислу нарочито војно-економском..
НАТО….Ми ( они ) бисмо у НАТО. Исти онај НАТО који је бацио осиромашени уранијум на Србију, који нам је убијао, убија и убијаће децу. Убиством Милице није убијена само она. Убијена је она, њена деца, деца њене деце и сва покољења која би остала иза ње. Колико Милица оплакује наш народ? Ми бисмо у НАТО који нема своју реч. Не може му се веровати. Није доследан. С друге стране добро знамо шта јесте НАТО. Полуга, инструмент, алатка за војно инвазионе походе Америке и њој блиских држава. Тачка. То је једино прихватљива дефиниција. Колико кратко памћење имамо? Врло кратко. Историјски посматрано, мери се микронима. А Милица? Милица спава заувек. Осуђујућим сном. Непраштајућим сном. И све „Милице“. Застрашујућа је помисао колика је та нагомилана сила осуде и непраштања.
Србија МОРА, а за то има потенцијал, обезбедити здраву храну и очувати своје изворе воде. ГМО који се на мала врата увозе и пласирају на нашем тржишту су последица лошег вођења политике у области узгоја пољопривредних производа и тржишне економије.
Ммф је биро за неконтролисано задуживање држава који у изобиљу хвали рад премијера и владе. Дакле Србија МОРА да се ослободи ММФ-а.
И на крају НАЈВАЖНИЈЕ! На следеће изборе Србија МОРА да изађе !!!! Мала излазност одговара владајућој гарнитури. На следећим изборима нико нема право да остане у кући. Свако ко то уради директно је одговоран за успех ових који су сада на власти и за суноврат читавог народа, за будућност покољења и опстанак нације. Не сме бити незаинтересованих,јер имају посао, јер су успешни привредници, јер се ништа неће променити, јер ове хоће запад, јер запад неће дати да они падну,јер,јер,јер…
Рачуница је и једноставна и проста. Ако се у математичку релацију стави број бирача у Србији, број изашлих на изборе и број гласова које су освојили на претходним изборима, добија се проценат од 17% до 20%. Дакле 80% Србије није за њих. У питању је вешта манипулација цифрама и речима. „Ми имамо подршку више од 50% бирача“. Тачно али на биралишта изађе мало мање или мало више од 50% укупног бирачког тела.
Ово је апел на све са правом гласа у Србији.
НА СЛЕДЕЋЕ ИЗБОРЕ СРБИЈА МОРА ИЗАЋИ!
Весна Ристановић